Lightblue zeno, svaka ti cast! Ti si cudo... evo nemam rijeci. Strasno je sto si sve prosla.

Lightblue nitko ne bi smio tako nešto proživjeti! Ne mogu ni zamisliti koliko ti je tesko, stvarno svaka čast ❤️ 
I velika sramota za Vinogradsku i sve druge bolnice koje ženama ne osiguravaju adekvatnu psihološku pomoć 

Iskreno mislim da svakoj ženi koja je na odjelu patologije treba psiholog. Nitko nije tamo jer je htio malo odmoriti ili ubiti oko. Svaka trudnica je u strahu za bebu ili za sebe. Ne mogu reči možda jer sam bila dugo ali svaki dan je neki dr navratio i popričao,najviše sa Merkura ali i to pomogne. Dr Gall je dala sve od sebe i na tome joj hvala jer da nije bilo nje mislim da ne bi bilo ni beba ali i kao osoba je bila super. Ako je bila dežurna po noći znala je samo naviriti u sobu a ako sam bila budna i popričati. Pomaže i ovaj forum. Malo se čovjek ispuše , razmijeni iskustva , udahne i idemo dalje. Sve će proći i bolje sutra će doći. Mora. Previše smo se namučile (sve-sa i bez komplikacija)

Lightblue - polako, kad budeš spremna otići ćeš. Razmišljaj samo da ste je možda vi izgubili, ali da se bar ona ne muci prolazeći kroz život teško bolesna. Vidjela sam puno takve djece i, vjeruj mi, ne bi svom djetetu tako nešto htjela. Probaj zbog mališana izdržati ovaj period, ali mislim da ti dugoročno zbilja ne bi bilo loše da porazgovaras s psihologom. Moja frendica je psiholog (ne klinički, doduse) i ona uvijek kaže da je to mentalna higijena, kao pranje zubi. Oni svi redovno idu kod nekoga, cak i kad nemaju ovakvu nekakvu ogromnu traumu. I ti i muž ste jaki i zajedno ste ovo izgurali, sad ste blagoslovljeni s dva mala bića koja su, kako kažeš, dobro. Ako postoji neki viši plan, mislim da je na kraju relativno dobro i završilo. Iako se ne poznamo, svi smo tu na forumu strepili za tvoje bebače i nadali se najboljem. Meni kao doktoru je bila muka dok sam čitala što sve prolaziš jer mi se po defaultu vuku najcrnji scenariji u glavi. Ali, eto, izvukli ste se. ❤️

Što se psihologa inače tiče, u Petrovoj ga imaju. Kolegica koja je tamo ginic me pitala kad sam ono bila u rasulu 3 dana nakon poroda dal želim otići ili da mi ga pozovu. Psiholog je tamo i u sklopu ivf ambulante, sto mislim da je apsolutno potrebno. Nisam se na kraju odlučila, ali eto, postoji. 
Pahuljka - prvo ponudis, ako uzme flašicu ili na neki drugi način pokaže da je zeli das da pije. Pije sve dok ili ona ne odgurne ili (u našem slučaju) ne krene sa stalnim vadjenjem i ponovnim stavljanjem u usta. Ok je da malo napravi pauzu da udahne, ali kad vidim da se krenuo igrati unutra-van onda to prekinem (prvi put nisam pa smo sad opet na početku, ovaj put ću biti stroža). Kad prekines 5-20 min pauze pa druga ponuda. Vjeruj mi, ako je beba gladna, pazit će da na drugoj ponudi ne odbija više, jer zna da ćeš joj uzeti. Prvih dana, dok ne nauči, se može desiti da odbije i drugu ponudu. Onda zavrsis to hranjenje i po mogućnosti izdržis razmak od 3h. Ako je bas neutješna onda daš ranije (ali prije se satreš da probas sve drugo). Gle, ovo je program za averziju hranjenja na bočicu,ali vjerujem da bi funkcionirao i kao trening za bebe koje stalno žele jest po malo. Jedini problem koji vidim je da se to ne može preslikati na situaciju kad dojis u medjuvremenu. Tj moglo bi se da je jedan obrok samo bočica, a drugi samo dojenje. Jer ako si malo prigrize iz tvoje sise izmedju onda neće bit dovoljno gladna za 3h. A opet bi baš glupo bilo da zbog tog prestaneš dojiti. Mozda da probaš trenirati sve veće razmake izmedju tih hranjenja? 

Znaci zene, trebam majcinski savjet. Ako jos jednom pitam muza i on mi kaze “pa prestani ako ti se prestaje” bacit cu ga kroz prozor 😂

Znaci nisam uspjela izdajanjima potkanuti laktaciju, najvise jer se nemam vremena izdajati. Odkad je L propuzao nema sanse da mogu sjest i odraditi ista, a s obzirom na kaoticne noci cim on legne, ja spavam.
Inace sam zadnjih mj dana izdajala dva puta dnevno, po 20-30 ml ujutro i navecer.
Trenutno uvijek uspijem odraditi izdajanje kad on zaspe.
Odkad je postao mali marinac, dok je budan ja apsolutno ne mogu sjediti i izdajati se jer je svakih 10 sekundi na drugom kraju boravka a ja skacem i izbavljam ga iz opasnih situacija. Ako ga negdje “zadrzim” tipa babybjorn ili vrtic, odmah pocinje tuga i cviljenje.
I sad se pitam, jel zbog tih 40 ml dnevno mog mlijeka sav taj trud i muka s tim vrijedan ili nije. Logika mi govori da je navrsio 6 mjeseci, i da je ok da se prestanem muciti kad rezultata nema, ali emocija me i dalje vuce da navecer na kraju dana ne mogu mirno leci bez da se pola sata mucim za tih 20 ml 😭.

Mislite li da je neki zdravstveni benefit iole vrijedan toga, ili sama sebe zavaravam jer 40 ml od 1000 ml popijenog je zapravo kap u moru.. 

Ally; 
Hvala ti puno na detaljnom objasnjenju. Probam pa javim kako je proslo. Samo mislim da gladna zaspat ne moze, dudu bi progutala 🤣  A sto se dojenja tice, joj bolna tema. Ja sam se toliko dala u to, kursevi, razgovori, citanje, edukovanje ali nije uspjelo. Idalje krivim sestru sa klinike koja mi dala sesir na moje super bradavice sa pricom da je to samo privremeno jer je ona mala i sitna rodjena i da nema snage vuci (i pokleknes da jede pa kako god). Znam koliko je kolostrum dragocijen i bilo mi je bitno samo da ga popapa pa kako god. I tu pocinje i zavrsava prica o dojenju. Mozda da sam bila upornija sa tim skidanjem ali to njeno plakanje bez sesira su mi bile grozne scene, to izvijanje, vristanje, bojala sam se averzije dojke, pa ono daj sta das ŠEŠIR GLUPI ! Nadam se da ako neko nekad bude citao ove komentare shvati da je sesir zlo najvece zlo (osim ako bradavice nisu ravne, a samo mali broj zena ima bas takve). Hocu reci dojenje je sve rjedje, najcesce poslije spavanja dok se mazimo zeli se onako “poigrati” s njom. Mozda joj strukturom odgovara za desne 🥹 

Bolna mi je tema, toliko sam zeljela a nisam uspjela. 

Petrica_92

Znaci zene, trebam majcinski savjet. Ako jos jednom pitam muza i on mi kaze “pa prestani ako ti se prestaje” bacit cu ga kroz prozor 😂

Znaci nisam uspjela izdajanjima potkanuti laktaciju, najvise jer se nemam vremena izdajati. Odkad je L propuzao nema sanse da mogu sjest i odraditi ista, a s obzirom na kaoticne noci cim on legne, ja spavam.
Inace sam zadnjih mj dana izdajala dva puta dnevno, po 20-30 ml ujutro i navecer.
Trenutno uvijek uspijem odraditi izdajanje kad on zaspe.
Odkad je postao mali marinac, dok je budan ja apsolutno ne mogu sjediti i izdajati se jer je svakih 10 sekundi na drugom kraju boravka a ja skacem i izbavljam ga iz opasnih situacija. Ako ga negdje “zadrzim” tipa babybjorn ili vrtic, odmah pocinje tuga i cviljenje.
I sad se pitam, jel zbog tih 40 ml dnevno mog mlijeka sav taj trud i muka s tim vrijedan ili nije. Logika mi govori da je navrsio 6 mjeseci, i da je ok da se prestanem muciti kad rezultata nema, ali emocija me i dalje vuce da navecer na kraju dana ne mogu mirno leci bez da se pola sata mucim za tih 20 ml 😭.

Mislite li da je neki zdravstveni benefit iole vrijedan toga, ili sama sebe zavaravam jer 40 ml od 1000 ml popijenog je zapravo kap u moru..

Upravo napisah komentar na tu temu. 
Bolno mi je, dusa me boli. Ja uspijem 60 ml ujutru i jos 2x po 20-30ml da bih skupila jednu flasicu od 100-120ml. I to sve sa bezicnom pumpicom, koju haman pa ne vadim iz brusa. Ali ne mogu prestat, jednu vecer sam odlucila prespavati a ne izdojiti tih 20 ml i toliko sam se lose osjecala da sam jedva cekala da ustanem kako bih stavila pumpicu i shvatila sam da mi je lakse prati pumpicu i izdajati nego taj osjecaj. Stisnem bradavicu i vidim da ima i sad bi kao trebala cekati da prestane skroz, a raspadam se u sebi i za tu kap jer znam ds je vrijedna. Odlucila sam nastaviti pa dokle ima. Nemam savjet samo se suosjecam 🫶

Psiholog/psihijatar ja sam mjesec i pol ležala u Vinogradskoj u "malim tjednima" kako oni vole reci, svaki dan slušala doktore u viziti kako govore gospođa je pod dijagnozom prijeteći prijevremeni porod, bila par puta vidno u rasulu ali nitko nije spominjao psihologa. Doktori, a naročito sestre tamo  su stavrno predivni ali mislim da treba ženama omogućiti razgovor a nekim kome je to struka. 
Petrica nije bas direktan odgovor na tvoje pitanje i nije ista situacija kao kao kod mene jer ja dojim od početka ali koju izdajalicu imaš? Ja sam od početka imala mlijeka vise nego dovoljno ali sa avent izdajalicom nisam nikako mogla izdojiti, to je bilo mučenje. A morala sam par puta ostaviti mlijeko kad ga netko kratko pričuva. I onda sam naletila na momcozy handsfree izdajalicu i preporodila se. U 15 min izdojim oko 160 ml, naravno jer dojim inam i vise mlijeka, a sa avent električnom sam po pola sata izdajala i dobila 50-60 ml, na kraju bi uzela cicu u ruku i ručno ae izdojila. 
Uglavnom, ako planiraš imati jos koju bebicu, možda da investiras u novu izdajalicu? Moja ima dva ciklusa rada, stimulaciju i izvlačenje mlijeka, dodatno imaš opciju naručiti umetak točno prema veličini bradavice sto isto puno znaci. A najbolje od svega je sto možeš apsolutno sve raditi i izdajas se, samo ju staviš u grudnjak i to je to. 
A sad, koliko tih 20-30 ml znaci, stvarno ne znam ali možda još postoji šansa da malo potaknes proizvodnju. 

Lightblue ništa se ne može mjeriti s tom boli. Ali da, lakše je kad su beba okej i živahne pa nekako zaboraviš. Ja sam izgubila brata u prometnoj 5 dana nakon poroda, isto nisam još na grobu bila, nemam hrabrosti. Bio je pola mene valjda. I one spike da vrijeme liječi rane - nije istina. Samo naučiš živjeti s tim.
Dojenje ja sam od početka imala problema s jakim let downom mlijeka pa se doslovno gušio kad je bio mali. Mjesec dana sam isključivo izdajala pa znam koja je to muka. I uspjeli smo se postupno vratiti na sisu, on je vještiji bio u papanju i eto. Sad nema šanse ništa osim sise.
Problem mi je jedino (a i nije problem) što jako voli papati sve, bilo da su kašice, bilo da mu dam hranu na štapiće pa onda skladno tome i manje doji kroz dan. A meni se proizvodnja mlijeka nije smanjila i sad svako malo se prenapune sise i nemam kud s tim. A nemam vremena izdajati, stvarno. Posvuda je.
Spavanje ne znam jesam li si dugoročno napravila problem, ali njegov krevetić je spojen s našim krevetom. I pola noći spava u krevetiću, pola s nama u krevetu. Priznajem da sam ja lijena ustati dojiti ga noću (što bude dva-tri puta) pa ga samo stavim na sisu i spavam s njim. Ne znam, možda je to velika greška. Možda bolje da ipak ustajem, razbudim se, nahranim ga i vratim u krevetac...
Trudnoća desila se slučajno 🙈 ali je bila jako željena i potrebna. Obožavam biti mama. I koliko se porod zakomplicirao, on bio u inkubatoru prvi dan i noć, toliko jedva čekam iduće. Da si zakompliciram život do kraja. Ali ne još, još malo uživanja u ovom malom zvrku