beba u krevetu

Nas maleni spava s nama isto od prvog dana i ne bi to mjenjala ni za sta prekrasno mi je i mazimo se tokom noci imala sam veliki strah da se nesto ne dogodi ali je to nestalo i sada mi je bas divno evo vec 3 mjeseca uzivamo svi troje u krevetu a najdraze mi je kad se tokom noci prevrce i trazi da se privije uza mene sva se rastopim od srece

Ne postoji li negdje već sličan topic?

Uglavnom, pisala sam negdje da sam protiv cjelonoćnog spavanja s djetetom. Ja sam svog Mladunca počela nedavno povremeno stavljati k nama u krevet kad bi se po noći probudio. Inače spava s nama u sobi, kimbi mu je uz naš krevet. I eto, danas mogu reći da je ta iznimka, postala pravilo. Noćno buđenje, prematanje i hranjenje - nastavak spavanja u našem krevetu. Navukla sam se.
Ali navečer ga uspavljujem i hranim u njegovom krevetiću i toga ću se držati.

Naša cura od 6.mj. spava u svom krevetiću,al ju isto nakon presvlačenja i buđenja u noći znamo staviti između nas u krevet i naravno ona se izvrne tak da spava popreko,glava kod mame,a noge kod tate..najslađe mi je kad se stisne uz mene i glasno uzdahne,onak u polusnu...Sad ima taktiku,kad neće

...biti u krevtiću okrene se na trbuh i digne glavu gore i neće zaspati.Onda ju stavim kod sebe,zagrlim ju da se nemože okrenuti i tako zaspi..naravno ne stisnem je rukom već lagano obavijem...

ja svoju Anabelu nisam nikad stavljala da spava po noći s nama u krevetu, jer se moj dragi muž jako puno okreće.. jednom smo navečer svi zaspali tako na krevetu, ona između nas, ali sva sreća pa smo sa mojim starcima i mama je ušla u sobi da nas provjeri i sekundu kaj je uzela malu da je stavi u kimbać, dragi se okrenuo i rukom točno na to mjesto gdi je ona bila.. tako da je poslije toga preko noći više nisam stavljala u krevet.. sad ima 7 mjeseci i sretno spava cijelu noć u svom kimbaču.. preko dana dok je bila manja sam ju znala stavit sebi na krevet i tako smo malo odspavale, ali kad sam se probudila shvatila sam da se ja nisam ni cm pomaknula.. heheh.. 
ko ima mirnog muža u snu nek izvoli, ja se sa svojim ne usudim.. mene nekad zna zgnječit, kimbač je odma do kreveta, a ja odma do njega, skroz uz njega jer on spava na 2/3 kreveta.. hahah.. 
a jesam se raspisala.. uh.. pusa mamama.. 

Koliko gooood bile umorne (a jesmo ;) vjerujem da to tzv 6.čulo radi za nas i budi u potrebnom trenutku. Dok nije spavala s nama,ja sam svoju H.čula kroz zid ;) Istina,treba uvijek biti dovoljno oprezan i ne se baš prepustiti do kraja,ali mama je mama i stvorena je da čuje,osjeti i sl.jače nego bilo tko drugi. Brzo će odrasti,stoga uživajte u tim trenucima.