Priče s poroda

moj drugi porod započeo je na pregledu uzv kad sam na ekranu vidjela da se djetetova težina procjenjuje na 45.. grama. zaboravila sam zadnje brojke, ali ove prve su me dotukle. uglavnom, doktor pozvan na hitan carski i dok sam ga čekala da se vrati - osjetim ja da me križa žigaju. ustanem i prošetam, sjednem…. da, to su trudovi. doktor je ponovio uzv kad se vratio i rekao mi da misli da beba ne može biti teža od 4100g. rekla sam mu da su mi počeli trudovi i pozdravili smo se sa “možda se vidimo danas”. doma sam odradila većinu trudova, doula mi je došla oko 18h. pomogla mi je neopisivo, stiskala zdjelicu, masirala, hrabrila me…. u bolnicu smo krenuli kad sam osjetila da počinjem tiskati. u autu sam stiskala prednje sjedalo, na prijemu u bolnici me uhvatio trud i ja sam ga klečeći prodisala. sestra je izašla i na kolicima me odvezla u rađaonu. kad me uvela, predala je moje papire sestrama i rekla im “ova me dočekala na koljenima”. između trudova se skidam, pomaže mi sestra jer se ne mogu sagnuti, doktorica me pregledava dok sam u trudu i na moje oduševljenje govori da sam spremna za porod. pravac boks - bez brijanja, bez klistira, ni presvukla se nisam. u majici i gole guzice odlazim do boksa u kojem sam rodila i prvog sina. primalja me pregledava i kaže da još malo cerviksa ima i da tiskam ako imam potrebu za tim. na sljedećem pregledu, vodenjak mi je eksplodirao i pošpricao primalju do ramena - okrenula se sestrama i rekla “moramo pobrisati pod da se ne poskliznemo”. uglavnom, mališa je malo zapeo pa ga je doktorica pogurala.
u bolnicu sam došla oko 20:30h, rodila sam u 22:12. sve u svemu je bilo lijepo iskustvo. samo mi je nedostajalo malo gravitacije da pogura stvar.
mališa se rodio, položen mi je na trbuh odmah, pupčana je odpulsirala i mazili smo se 2h. čak me i popišao. sav kolostrum je pocicao u ta 2h. čim bi ispustio bradavicu, plakao bi.
frendica je bila fenomemalna, dodavala mi je vode, masirala, bodrila….
na odjelu je sve bilo ok, sa sestrama smo se razgovarale i komentirale svašta. dakle, rodila sam u Petrovoj i bilo je ok.

I kod nas je bilo slicno…muz poceo plakat i pita mene hoce li s nasim djetetom bit sve uredu a ja njega tjesim kroz trud…
Onda se skulirao i preuzeo svoju ulogu u potpori i zaista meni sve skupa olakšao…
Je…ženice vodite svoje muzice na porod zaista je neprocjenjivo i od veelike pomoci.

dillb

moj drugi porod započeo je na pregledu uzv kad sam na ekranu vidjela da se djetetova težina procjenjuje na 45.. grama. zaboravila sam zadnje brojke, ali ove prve su me dotukle. uglavnom, doktor pozvan na hitan carski i dok sam ga čekala da se vrati - osjetim ja da me križa žigaju. ustanem i prošetam, sjednem…. da, to su trudovi. doktor je ponovio uzv kad se vratio i rekao mi da misli da beba ne može biti teža od 4100g. rekla sam mu da su mi počeli trudovi i pozdravili smo se sa "možda se vidimo danas". doma sam odradila većinu trudova, doula mi je došla oko 18h. pomogla mi je neopisivo, stiskala zdjelicu, masirala, hrabrila me…. u bolnicu smo krenuli kad sam osjetila da počinjem tiskati. u autu sam stiskala prednje sjedalo, na prijemu u bolnici me uhvatio trud i ja sam ga klečeći prodisala. sestra je izašla i na kolicima me odvezla u rađaonu. kad me uvela, predala je moje papire sestrama i rekla im "ova me dočekala na koljenima". između trudova se skidam, pomaže mi sestra jer se ne mogu sagnuti, doktorica me pregledava dok sam u trudu i na moje oduševljenje govori da sam spremna za porod. pravac boks - bez brijanja, bez klistira, ni presvukla se nisam. u majici i gole guzice odlazim do boksa u kojem sam rodila i prvog sina. primalja me pregledava i kaže da još malo cerviksa ima i da tiskam ako imam potrebu za tim. na sljedećem pregledu, vodenjak mi je eksplodirao i pošpricao primalju do ramena - okrenula se sestrama i rekla "moramo pobrisati pod da se ne poskliznemo". uglavnom, mališa je malo zapeo pa ga je doktorica pogurala.
u bolnicu sam došla oko 20:30h, rodila sam u 22:12. sve u svemu je bilo lijepo iskustvo. samo mi je nedostajalo malo gravitacije da pogura stvar.
mališa se rodio, položen mi je na trbuh odmah, pupčana je odpulsirala i mazili smo se 2h. čak me i popišao. sav kolostrum je pocicao u ta 2h. čim bi ispustio bradavicu, plakao bi.
frendica je bila fenomemalna, dodavala mi je vode, masirala, bodrila….
na odjelu je sve bilo ok, sa sestrama smo se razgovarale i komentirale svašta. dakle, rodila sam u Petrovoj i bilo je ok.

slično kao i kod mene na drugom porodu, eksplodirao vodenjak taman kada je doktorica spustila glavu dolje hahahaha cijela je bila mokra , ja sam rodila za pola sata, i zaista je supr iskustvo, samo mi ga nisu dali jer je morao na pregled :(

mmama2 i dillb zaista lijepo iskustvo. Ja se sad nadam takvom porodu. 😊

Tyna24

noalora

moje iskustvo poroda je mogu reći lijepo iskustvo.. s obzirom da sam čitajući razno razne forume vidjela više nagativnih slučajeva, no uglavnom, kod mene ide sve ovako..
približavao se predviđeni termin poroda, svi veseli čekamo.. prođe termin, prođe tjedan dana od termina svi mi govore ma krivo je izračunat termin, bla bla bla.. reko ja još nisam nikog u svojoj okolini čula da je rodila na točno na termin.. sve smo mi različite, a kad će beba biti spremna onda će sve krenuti.. bila na kontroli sa 41+2 otvorena 2-3cm, nikakvih znakova trudova, ctg je znao tu i tamo pokazat koji trud ali ja ga nisam osjetila.. doktorica na kraju pregleda rekla da u subotu znači 41+4 dođem sa stvarima da ću biti zaprimljena u bolnicu. ja reko supeeer, ugledat ću svog princa :) sljedeći dan (petak) nešto mi se počelo motati po glavi da bi to značilo inducirani porod, znači mučenje sa dripom, koje može potrajati i neekoliko sati,što nužno ne znači da ću se i taj dan poroditi… a kad onda oko 18 navečer počelo mene boljet dolje u trbuhu, a nisam znala da li su trudovi to ili zato jer nisam mogla na wc.. i odma počelo na 5,7 min.. a ja čekala bolove u leđima ko pred menzis.. i čekala ja supruga do 23 da dođe s posla, i krenuli mi za b olnicu.. a još prije bolnice otišla sam kod svojih jer sam tamo imala torbe, išla po stepenicama gore dolje i u 23:50 stigli mi u bolnicu, spoje me babice na ctg i vele pa nemate vi takve jake trudove, nećete rodit prije jutra..obave one svu onu papirologiju, i za nekih 10-tak min dođe doktorica, pregleda me i veli ona vi ste potpuno otvorena, brzo i lako ćete rodit :D probuši vodenjak i s stola za pregled drito me šalju u rađaonu.. tako da sam ja ono prvo razdoblje preskočila.. bez dripa i na pravi 5-6 trud se porodila. s tim da me ni u rađaoni nisu trudovi baš boljeli, bilo je ono podnošljivo.. i u 2:10 ugledala svog anđela <3 <3 <3 sam porod ostao u lijepom sječanju.. jedino šivanje malo bilo gadno ali prošlo je… gora strana mi bila ona na odjelu, jer sestre se nisu baš previše trudile da pomognu kod dojenja. jedna sestra mi došla samo jednom pokazat kako se doji i to je to.. al uglavnom porod ostao u lijepom sjećanju.. i da radi se o čakovečkoj bolnici

noalora, obradovala si me s zadnjom rečenicom!!! i ja budem rodila u 12. mjesecu u čakovečkoj bolnici, moooolim, reci mi sve što mi treba za tamo, kakve su sestre, doktori, nemam pojma o pojmu još, prvo bude mi dijete imaš kakve preporuke?

super da ti je porod tako dobro prošao

Tyna24, oprosti tek sad vidla post, ne stignem biti puno na kompu od kikača :) nadam se da si rodila i da je sve prošlo super..

Lijep pozdrav! Iza sebe imam dva razlicita poroda, dva razlicita iskustva, dva razlicita tima ljudi kod poroda u istoj bolnici. Jedno lijepse i bolje dok je drugo i ne bas lijepo i dobro: Drugi porod moje curice bio je brz i veoma bolan u prisutnosti jedne babice,sestre i ginekologa, zaprimljena u 21 sat a u 23 sve gotovo s tim porodom bilo je i lakse lezati na odjelo mozda je tu odigralo iskustvo a mozda i to da glavne sestre tog odjela u te dane nije bilo, dok je  moj prvi porod bio cista katastrofa. Zaprimljena vec pod kraj 42 tjedna trudnoce bez trudova bez oticanja plodne vode i to pravac u radaonu jer nije bilo mjesta na odjelu, obavljena sva priprema za porod u pred radaoni, stavljena na infuziju i aparat. Umjetne trudove nisam osjecala. Lezala sam u radaoni od 7 do 16 doslovce zavezana na aparat i u iscekivanju bez trudova icega. U 16  pocela je oticati plodna voda i pomislila sam pocelo je ali ne poslana sam na odjel da cekam vlastite trudove, Plodna voda je oticala a ja i dalje bez trudova u jedan sat u noci potazila sam dezurnog ginekologa i pitala ga sto s menom a on me vratio u radaonu. Cekala sam do jutra izmjenu smjene u kojoj je dosao voditelj odjela ginekologije i probusio vodenjak da sva plodna voda izade a onda su uslijedili trudovi koji su trajali do 16 sata kada se rodio moj djecacic, s tim da se ne sjecam perioda od 10-15. Maleni je morao van a ja ga nisam imala snage istisnuti i jedan ginekolog Bogom dan uletio u to vrijeme u radaonu i bacio se svom tezinom na mene i time je moj porod zavrsio . Djecacica nisam nakon poroda vidjela jer je nesto kao predugo bio u plodnoj vodi cudne boje (tako mi je objasnjeno), uslijedilo je sivanje koje nije bilo ugodno i stavljanje na odjel (Svaki doktor koji je uso i cuo da sam rodila prirodnim putem pitao me zasto sam odbila carski jer se bebe te velicine ne poradaju prirodnim putem). Muke po dojenju i po osoblju koje je nezadovoljno samo sobom i poslom. Nikad necu zaboraviti izjavu jedne fine doktorice (sve majke oko mene su dobivale mlijeko i imale ga tri put vise od mene a moj djecacic od 4500g stalno place) kad sam je pitala zasto dijete place rekla mi je da ga stavim na sisu da dijete jede dodala sam pritom da nemam dovoljno mlijeka a ona me ko kravu primila za sisu i rekla nije tvornica mlijeka ali ga ima. oporavljanje od tog poroda je bilo tesko i psihicki i fizicki sva sreca nije bilo komplikacija, nekoliko savova i masnica(od aparata u radaoni). Moji maleni su zivi i zdravi i hvala Bogu na tome a sve ostalo je iza mene.

Pošto se bližim drugom porodu, odlučila sam i ja podijeliti svoje iskustvo s onog prvog.

Godina je 2014. Ja u 38. tjednu trudnoće idem na redovni pregled kod svog ginekologa koji mi tada mjeri tlak 157/110 (normalne vrijednosti bi bile oko 120/80) i šalje me na hitan prijem u bolnicu. Kako sam već odlučila rađati u Sv. Duhu otišla sam tamo. Odmah su me pregledali i smjestili me na patologiju tako da me imaju na oku zbog tog visokog tlaka. Doktorica mi prigovara što nisam obavila OGTT, ja joj odgovaram da sam previše bila zauzeta jedenjem janjetine (taman je bilo doba Božića i Nove Godine). Nije joj smiješno.  Pošto sam bila jaaaako otečena (doma su me zvali hobbit - zbog ogromnih stopala) skupljala sam i urin te su mi otkrili velike količine proteina u njemu. Sve su to bili simptomi preeklampsije koju su mi i dijagnosticirali. Sa bebom je bilo sve u redu. 
Kako sam bila strašno prehlađena u to vrijeme, prvu (i jedinu) noć na patologiji, zbog totalno začepljenog nosa, nisam mogla oka sklopiti ni na minutu. Da mi je netko stavio ruku na usta ja bih se ugušila. Sestra mi je dala fiziološku otopinu, ali kako ona uopće nije pomagala, cijelu sam noć riješavala križaljke. Prije podneva mi je muž (napokon) donio kapi za nos pa sam mogla barem disati. U rano ujutro su nas poredali za ctg, a poslije sam išla i na ultrazvuk; vele - sve je super. Prolazi i vrijeme ručka i ja sam onako sita i otvorenih dišnih puteva odlučila odspavati jer sam nakon neprospavane noći i lutanja praznim hodnicima bila toliko umorna da nisam više imala snage ni za treptanje. 
Nisam ni stigla utonuti u san kad je ušla sestra ponovo mi izmjeriti tlak. Izmjerila ona, problijedila i samo odjurila iz sobe. Upadaju doktor i doktorica, mjere mi i oni tlak. Vidim im paniku u očima. ‘'Tlak vam je 170/130, idete hitno u predrađaonu.’' Ja već gledam na pola jednog oka, toliko umorna da ne mogu ni paničariti skupa s njima. ‘'Super’', pomislim, ‘'možda napokon tamo odmorim’'.
Smjeste me u predrađaonu. Tamo me još jednom ginekološki pregledaju, otvorena - kažu - ‘niti milimetar’. Obriju me, obave klistir i pošalju da legnem na krevet. Na lijevu ruku mi stavljaju tlakomjer koji mi je mjerio tlak svakih točno 10 minuta, a na desnoj strani mi je aparat za ctg na koji sam također bila stalno prikopčana. Mogla sam ležati jedino na leđima i nisam se mogla pomaknuti ni da sam htjela. Sestre me konstantno dolaze provjeravati, tlak skoči pa se spusti. Uto, negdje oko 7 navečer, opet dolazi hrpa doktora, babica i sestara i jedan od doktora (dr. Blagajić) mi opširno objašnjava sljedeću proceduru, ali ja ga ništa ne čujem, mozak mi se od umora davno onesvijestio. Stavlja mi gel koji potiče otvaranje i počinju sasvim lagani trudovi. Oni odlaze. Promatram trudnice oko mene kako stenju, grče se i previjaju i nakon 24 sata bez spavanja napokon tonem u san.  
Bude me oko 3 sata ujutro. Doktor me pregleda i kaže kako sam se otvorila 2 cm, stavlja novu dozu gela, kaže ‘Vidimo se kad budeš na 4 cm’' i odlazi. Pogledam oko sebe, trudnica koje su bile prije tu više nema. Sve neka nova lica. Trudovi su postajali sve jači i sinkronizirali su se sa tlakomjerom tako da sam znala da dolaze nakon svakih 10 minuta bez da sam gledala na sat svaki put. ‘'Pa nisu ovi trudovi tako strašni kako govore’' - pomislim i zaspem ponovo.
Bude me u devet, doktor me opet pregleda. Otvorena 4 cm, spremaju me za rađaonu. Traže od mene da potpišem pristanak za epiduralnu i savjetuju mi da ju svakako uzmem jer će i ona pomoći pri snižavanju tlaka.  Ja sva krmeljava i jos uvijek pospana, poput zombija jedva potpišem taj papir, skupim svoje stvari i  slijedim sestru u box. 
U 10 sati buše mi vodenjak i tek onda shvatim što su pravi trudovi, iako me ni oni nisu razbudili do kraja. Na moju sreću brzo dolazi anesteziologinja i ja zapravo jedva čekam da mi zabije iglu u kičmu i da tu ‘'čarobnu’' tekućinu. Samo da u miru mogu odmoriti još malo :D Noge utrnule, bol nestaje. Daju mi drip i infuziju - ‘'Evo malo tekuće janjetine’', našali se sestra. Pitam ju - ‘'Smijem li ja spavati?’', a ona se glasno nasmije što mi je jasno dalo do znanja kakvo sam glupo pitanje postavila. Zaspem ponovo. 
Oko 2 popodne, 4 sata nakon bušenja vodenjaka, ja se ponovo budim i strašnim bolovima. Trudovi više ne dolaze i odlaze, sve je samo jedan veliki trud. Vičem kako želim jos epiduralne. Dolazi doktor, samo baci pogled i kaže ‘'E neće moći, beba samo što nije vani’'. U trenu je tu babica i nekoliko sestara i već viču da tiskam. Govore mi da zatvorim oči, a ja se još stignem i našaliti pa pitam ‘'Pa neće mi valjda ispasti’'. 
Jedno tiskanje, dva i kod trećeg, u 14:30 vani je savršeno zdrava, čupava curica. Onako zgužvanu i toplu stavljaju mi je na prsa, a ja se topim od sreće. Još jučer sam mislila kako je neću vidjeti još tjednima.

Kažu mi danas, gotovo tri godine nakon - ‘'Pa drugi porod će ti sigurno biti lakši, tako je barem svima’', a ja se smijem, jer sam svoj prvi cijeli prespavala. Od početka trudova do samog porođaja prošlo je 18 sati, izmjenile su se barem 3 smjene sestara i babica, a ja sam od tih 18 sati barem 16 provela u zemlji snova. Teško da će od toga biti lakše. 

Nadam se da ovaj puta porod neće biti inducirani jer želim doživjeti spontano pucanje vodenjaka i brojenja razmaka među trudovima i paniku kada juriš prema bolnici znajući da ćeš uskoro vidjeti svoju bebu i sve one čari koje se javljaju prilikom poroda. Ali i to je jedna od onih stvari u životu nad kojima ne možeš imati kontrolu i u potpunosti ih isplanirati. 

Valjda će i ovaj godine biti puno janjetine. Sve samo ne začepljen nos, nadam se.

Fenomenalna priča! A ti Lorena imaš dara za pisanje proze, ozbiljno!
Nadam se da će ti drugi porod biti takav kakav si poželjela, makar se se scenario sa spavanjem uopće ne čini toliko loš…barem za nas buduće prvorotkinje, hihi!

Ofnica, puno hvala :D

Iako mi je žao što sam propustila čari poroda koji teče potpuno prirodnim tokom, opet mi je drago da mi prvi porod nije bio teško iskustvo. Dapace, ne znam je li moglo proći lakše.
Iznenadila sam samu sebe koliko sam bila smirena u situaciji kada su me počeli pripremati za porod, jer sam ja očekivala da će me na patologiji držati par dana dok mi ne ustabile tlak pa da će me pustiti kući; tako da je za mene to bilo skroz iznenadno. Barem se nisam skroz psihički pripremila za to, jer nisam to u potpunosti očekivala još barem dva-tri tjedna.
Ne očekujem baš isti scenarij i ovaj put, ali neću se buniti ako uspijem odspavati barem sat vremena jer spavanje je jedna od stvari koje volim raditi najviše na svijetu, pooogotovo sada kada sam trudna.

Tebi iskreno želim svu sreću na tvom prvom (i ostalim) porodu i da ti ostane u lijepom sjećanju. Nemoj samo ulaziti u to s prevelikom panikom i bit će sve u redu. Smireno, kao da piješ jutarnju kavicu :D

Pozdrav! 
evo i moje priče s poroda, pošto sam sada pred drugim porodom sjetila sam se svega..

termin je bio 14.3.2014. godine, i kako se bližio taj datum,a ništa se nije događalo postala sam nervozna. 13.3 ujutro ja se probudim još u komadu i od nervoze i scenarija induciranog poroda uzela sam mobitel i krenula u šetnju… zovem sve redom i širim nervozu i istresam živce na kome stignem.. vratim se doma opet ništa.. idem ja još jednom.. i tad me nazove mama ajd kčeri odi sa mnom na roditeljski bratu pa ćemo pojest pizzu, samo da ti odvratim misli, ajd može. oko 5 sati poslijepodne mene potjera na wc, al ništa nisam obavila, izađem van čekat mamu kad opet isto odem na wc i ništa… nisam niti posumnjala da bi to bilo to.. još sam vozila auto al stalno taj neki osječaj čudan,,, ništa me nije bolilo samo taj pritisak.. u povratku smo svratili do moje bake koja mi je rekla nečeš ti dijete još dugo. i krenemo mi kući, ja po muža(on na rođendanu bio) i reko ajmo doma mislim da imam trudove.. al cijelo vrijeme pritisak bol 0 bodova.. otuširam se ja, izdepiliram i legnem, oko 1 sat krene mene boliti pomalo al ništa strašno na nekih svakih 15 min, i duram ja do 4 i kažem mužu ajd vrijeme je trudovi na svakih 4 min i to dosta bolni al ne neizdrživo. na putu do bolnice trudovi se prorijede jer me uhvatio strah, i uđem ja u predrađaonu i doktor me pregleda a ja 1-2 prsta otvorena, al ušča nema, zadržat ćemo te.. kad mi je rekao koliko sam malo otvorena kosa mi se na glavi digla.. obavila ja klistir i tuširanje, pa sam se malo šetala i pustili mi muža u rađaonu. trudovi jaki ali nepravilni, doktor je došao oko pola 8 prokinuo vodenjak i tad su krenuli malo jači trudovi, al sa prodisavanjem podnošljivi. pustili su me i da sjednem i da se dignem, oko 10 i 15 došao mi je nagon za tiskanjem i kad me babica pregledala bila sam skroz otvorena , al beba još visoko ajmo na lijevi bok i čekaj.. nisam dugo dok su provjerili beba se spustila i kad je babica rekla ajmo mama sad probat tiskat, žene moje ja takvu bol pečenje nisam osjetila nikada, i odjednom ja sva u bunilu ne želim tiskat jer me boli, i onda sam dobila 3 kapljice dripa, i u 10 i 45 izašao moj mali ljepotan. glasa nisam pustila dok nisam krenula tiskat e tad sam ih čupala sve oko sebe i vrištala, malo sam pukla, šivanje nisam ni osjetila 3 šava. sve u svemu skoro prirodan porod i brz za prvorotku, 4 i pol sata u boksu.. nadam se sada baarem približno takvom porodu…