Priče s poroda

Iskrica1347

Nalah ja sam bila bez epiduralne - a bilo bi bolje da sam ju uzela jer bi manje energije izgubila do kraja. Što se tiče deranja, meni su rekli da probam prodisavati i stvarno sam se trudila, ali jednostavno nisam mogla kontrolirati i disanje i grčenje i mjehur istovremeno, a trudovi su pred kraj bili prek 240 a ja na rubu snage.
Da nije bilo H ne znam kako bih to sve izdržala. Jako sam zahvalna što je bio sa mnom.
Bilo mi je prilično traumatično (toliko da sam odmah nakon poroda rekla H : Ovo više ne bumo ponavljali ), samo ne želim gledati na sve to kao na horor priču, već na nešto što sam odradila, gotovo je, ne ponovilo se i sada idemo dalje.

Mene ne smiju pikati u kičmu,pa zato neću tako da nema predomišljanja,a anesteziolog mi je rekao ako će doći do carskog da ću morati pod opću i beba mora biti vani za 3 min,kako lijekovi ne bi utjecali na nju.Nadam se da ću prvo izdržati,a da do drugog neće doći,na sljedećoj kontroli ćemo znati više

Lana

Cure, evo i moja priča s poroda. Sve je počelo 17.10 u pola 1 ujutro. Probudili me mali trudići za koje na početku nisam znala da su trudići, već sam mislila da mi je sila na wc…  Nakon nekog vremena ja skužim da mi se bol javlja na svakih 8 minuta i skužim ja pa to je to… uh..  Mjerim ja trudove i vidim smanjili se na 6 minuta. Bol je ok, ništa strašno… Zovem bolnicu oko 4 ujutro da pitam što da radim, da li da ostanem još doma ili da dođem… Jer mi je moj ginekolog rekao, kada trudovi dođu na svakih 10 min odmah u bolnicu… a meni već na 6 min… Ništa, budim ja dragog i krenemo mi u bolnicu. Tam smo došli u 5 ujutro. Spojili oni mene na ctg i ctg očitava neke male trudove, pregleda me doktorica i kaže, ooo pa super, vi ste otvoreni već 4 cm… ja zbunjena i nemrem vjerovati… kakve sam sreće mislila sam da nisam niš otvorena… 
Popunim ja tam neke papire, naprave mi klistir i smjeste me u box. Trudove osjetim sve jače i jače. Kada sam došla u bolnicu rekla sam im da ja ne bi epiduralnu, ali da ću vidjeti kak će boliti…  i naravno nakon nekog vremena promijenila sam mišljenje i ipak tražila da me pikaju. Dragog su mi pustili u box oko 10. Prije toga su mi probušili vodenjak i došao je anesteziolog da mi da epiduralnu. Žena me pikala 4 puta i nikako pogoditi. Na kraju od epiduralne ništa… mene hvata panika, jer ak već sad tak boli, pa kak će boliti kasnije…  Uglavnom od 10 do pola 3 trudovi su bili užasno bolni, zadnja 2 sata su bili konstantni, nije bilo razmaka - mislila sam da ću umrijeti… užas… spasilo me to što sam prodisavala svaki trud i što sam hodala i bila na pilates lopti. Sreća pa su mi pustili da mogu šetati i namjestiti se kako mi paše… jer da sam morala ležati na boku mislim da bi umrla (to mi je bio najbolniji položaj). Puno mi je pomogao dragi koji je bio samnom unutra i bio mi psihička podrška… Da nije bilo njega neznam kak bi ja to preživila…. 
Znala sam da trudovi bole i pripremala sam se na jaku bol, ali da tako boli to nisam mogla ni zamisliti - nadnaravna bol totalno neusporediva s bilo čim. 
I tako nakon 14 sati trudova na svijet je došla naša mala Mia, 3860 i 53cm… savršen osjećaj… 
Sljedeće jutro, ja se nemogu pomaknuti… Čim se dignem na noge toliko me boli vrat da nemogu funkcionirati… Anesteziolog me krivo piknuo, oštetio mi neki živac unutra i krenule nuspojave od pokušaja dobivanja epiduralne… Radi toga sam bila 7 dana u bolnici. Tek 5 dan sam se mogla sama dignuti iz kreveta i otići na wc jer je bol bila podnošljivija. Evo još danas, 13 dana od poroda doma ležim i oporavljam se od pikanja… još me boli vrat i glava. Sreća pa prolazi - bol se smanjuje. 
Sve u svemu sam porod mi nije bio toliko traumatičan koliko mi je bio oporavak poslije poroda. 
Doktori kažu da se tako nešto dogodi jednom u godini dana i eto desilo se baš meni. Žao mi je zbog toga, ali eto preživila sam i ide mi na bolje… Još par dana i bit ću kao nova… 

Lana cestitam...ti si taman dosla dan nakon kaj sam ja pustena doma...i sto se tice epiduralne mene je do nedavno konstantno bolio vrat i glava...anestezolog je rekao da vise nikad ne primim epiduralnu jer sam alergicna na nju a ginekologica je rekla da sam je samo predobro prihvatila i da mi je skoro oduzela cijelo tijelo znaci nije djelovala samo od trupa na nize nego na sve...i meni je prva doza djelovala puna 4 sata (po cemu se vidi da nesto nije stimalo) tak da mi drugu nisu ni smjeli dat...samo znam da kad mi je  u 8 ujutro popustila epiduralna odjednom i kad sam osjetila nagon za tiskanjem mislila sam da umirem i jos kad je doktor doso i onak mrtav hlada. Reko pojacaj drip na 17 kapi ja sam mislila gotova sam...

Iskrica1347

Divna priča LAna, a žao mi je da su te zeznuli sa epi. Nadam se da će uskoro biti bolje.
Samo da se nadovežem - lopta i stajanje fakat pomaže a taj položaj na boku je zbilja najbolniji ikad - ja još uvijek ne razumijem zašto ga toliko forsiraju…

meni sad sa D žena uporno viče da ležim na lijevom boku, kao na toj strani je srce pa bolje pumpa krv, kao čudno njima ctg radi, da bi rekla ajde probajte na desni bok eeeee preporodila sam se jer je mali bio na toj strani i valjda mu pasalo tako... ajd hvala bogu sve skupa trajalo pol sata 45 min pa sam preživjela.. ali da taj bok ne kužim ni ja

Iskrica1347

Divna priča LAna, a žao mi je da su te zeznuli sa epi. Nadam se da će uskoro biti bolje.
Samo da se nadovežem - lopta i stajanje fakat pomaže a taj položaj na boku je zbilja najbolniji ikad - ja još uvijek ne razumijem zašto ga toliko forsiraju…

Je , lopta i stajanje u trudu je puno lakše za izdržati.... :)