Moj sin je nagradio svoju mamu, vjerojatno, najlakšim, najljepšim porodom jer su nas doktori 'vozali' tijekom trudnoće pa smo dio vremena proveli na ginekologiji umjesto da smo uživali na svježem zraku, moru, doma s tatom. Ni trudnoća, ni porod nisu prošli kako su mi drugi pričali da će biti. Imam osjećaj da u trudnoći nisam dovoljno uživala, da nisam stigla osjetiti sve te čari o kojima svi toliko pričaju. Istini za volju, kraj mučnina i ostalih tegoba - često sam se pitala što je tako čarobno u trudnoći. Ali znam. Znam što je tako posebno tijekom tih devet mjeseci. 
Ali, da se vratim na porod. Datum je bio 20. rujna i te zadnje dane do poroda bila sam na ginekologiji. Manjak plodne vode, nešto zrelija posteljica. Ništa strašno, ali ipak, bolje tamo nego doma. Iz istog razloga, jedno jutro tijekom vizite doktorica je odlučila da nemamo što čekati i da beba dolazi na svijet u nedjelju, 15. rujna. 
Iščekivanje više nije bilo isto. Nekako s prvim datumom znali smo da to ne mora biti to, da može biti dan, dva, tri prije ili kasnije pa nam je 'golcalo' maštu kada će zaista mališan plačem obavijestiti svijet da je ljepši za još jednu bebu. No s ovim datumom, slatko iščekivanje postala je pomalo i nervoza. Drugačije je kad znaš cijeli raspored: u 6:00 doći će po tebe da te odvedu na rodilište, u 7:00h je čišćenje i u sat kasnije si na stolu. Nimalo romantično. 
No moj sin ne bi bio moj sin da nije umješao svoje prste i rekao da neće biti kako mi hoćemo, već kako on to odredi. Istina, nije se puno bunio protiv nedjelje, 15. rujna, ali je pomogao mami pa sam već u subotu iza ponoći dobila lagane trudove, krvarila sam nešto sitno pa me doktor uputio natrag u krevet, da pokušam odspavati jer me čeka burno jutro. 
Dogodilo se sve to kako je bilo planirano to u 6:00 sati, pa u 7:00 sati. U 8:00 sam već bila na stolu, gledala sam kazaljke sata ispred sebe i pitam babicu koliko će otprilike trajati. Kaže mi da sam prvorotkinja pa da ćemo se u rađaoni zadržati, vjerojatno, između 14 i 16 sati. I dalje gledam u sat i mislim se u sebi 'e, nećeš me toliko gledati'. 
Trudovi su bili tu cijelo vrijeme, ništa strašno. Ili je bilo, nisam sigurna, jer su mi misli bile usredotočene na tu iglu kojom probijaju vodenjak, kad od jednom, ispod lancuna kojim su me pokrili - nešto mokro. Vodenjak je pukao sam! Intervencije nisu bile potrebne! Sine, hvala! Idemo dalje. Trudovi jačaju, ja ne vičem, ne psujem, samo rukom čvrsto stežem ogradu kreveta i mislim se kako ja to mogu izdržati. Mogu ja to. Ova bol u usporedbi s bolnim mjesečnicama, što bi se reklo, piece of cake. Babica mi treba dati koktel lijekova da umanji bol trudova, ali mora znati kad trud dolazi. Zeza me da ću je nekako ipak morati obavijestiti o dolasku truda na ovaj ili onaj način jer bol raste, ali ja i dalje ne puštam glasa. 
Došlo je vrijeme da mališan ugleda svjetlo dana. Nakon početna dva tiskanja, shvatila sam bit, uhvatila ritam odlučna da svom prvorođencu olakšam dolazak među odrasle. Još dva - tri tiskanja i moj je sin bio u mom naručju. Tamo gdje mu je i mjesto. 
Nedjelja, 15. rujna, 11:17h, dječaka dugog 52cm napokon sam primila u ruke. Savršenstvo! Oduvijek sam se pitala kakav će biti moj porod jer sam tiha i sramežljiva, oduvijek sam se pitala kakvo će biti moje dijete. Zamišljala jesam, ali dobila sam i bolje nego sam se nadala. Često se pitam, čime sam ga zaslužila.

e drage moje na sve ove vase komentare mogu vam reci samo svaka cast,kazu da porod najvise boli ali se i najbrze zaboravi,ali kakvih slucajeva ima cisto sumnjam da i jedna moze zaboravit.ja sam na svu srecu prosla odlicno . 1.2.2007. sam zavrsila u bolnici u 8 mj,trudnoce na cuvanju jer sam bila otvorena tri prsta primala sam infuziju za zatvaranje ginipral,ali moja beba pozurila da izadje i samo sam dan usla u deveti mjesec i pred zoru oko 4h 20.2. mi puko vodenjak .posto nisam imala nikakve bolove sestra nije htela da budi dr koji je bio dezurni a ujeno i moj dr.oko 7h ujutro me odvela u radjaonu i pripremila za porod,ali elem vreme vizite pa se svi usetali moj dr samo potvrdio da je porod spreman i otiso,dalje glavni dr me pregledo i ostali dr koji su na viziti,sve je ok to je porod ,ukljucili su mi ctg da prate otkucaje srca bebe i svi se razisli.prvo sto sam pomislila sta ceme snac jos cu se i porodit sama,alli tako mi je kad hocu rodit u vreme vizite he he.u 8h sam pocela da se previjam od bolova,kad su sstali dolazit doktor babice  sestre puna radjaona,da napomenem imala sam samo 46 kg pa verovatno se i oni boje jer su mi rekli da sam im prva trudnica tako mrsava,i tako bolovi se pojacavaju stvarno je bilo za neizdrzat,samo sam se molila bogu da sve prodje ok jer su me isprepadali trudnice pre mene malo falila da ubije bebu prestala tiskat kad je glavica izasla pa sam se i ja prepala da nece i kod mene tako biti,ali na svu moju srecu bolovi su bili neizmjerni od 8h do 8.30h i moj bebac je izasao,he he pola sata samo iznenali sam i sebe i doktora tako brz porod a ja ovako mrsava cak smo se i smijali.rodio se moj sin 2550kg a dug 52 cm,prelep osecaj kada sam ga ugledala.prezadovoljna sam i porodom i doktorom i babicama .ali to je bio porod u bosni.sada evo trudna sam opet i ceka me Osjek ili SL.brod vidicu jos  pa se i malo bojim .ali evo da zavrsim ako neko procita ovu moju pricu ovo sam vam napisala iz razloga da nisu svi porodi strasni,sve zavisi i od zene i od doktora,samo se molite bogu da prodje sve uredu,mi smo sve jake izdrzacemo i porod i oporavak jer to je samo par dana,sve se da istrpiti jer kad se primi u narucje to prelepo stvorenje sve ce proci,pa drage moje sretno nam svima ....

Evo, da i ja podijelim svoju priču s vama. :) Termin mi je bio 22.04., a sinek se rodio tek 03.05. Ne trebam ni govoriti kolko mi je već bilo dosta čekanja. :P Uglavnom, oko 10 na večer kad sam se otuširala i legla počela sam osjećati lagane bolove u trbuhu, ali gore visoko kao da se beba rita malo jače ili upira nogicama. Kako sam čitala o trudovima, bila sam sigurna da to nije to, pogotovo jer su u početku bili u nepravilnim razmacima i boljelo me zaista samo u gornjem dijelu trbuha. Počela sam im pridavati važnost tek kad su se počeli ponavljati u pravilnim razmacima od oko 10 min. To je bilo oko ponoći. Oko dva sata sam primijetila da se ponavljaju na 5 min i da bole sve jače. Tad sam probudila supruga i krenuli smo prema bolnici. Dok su me upisali i poslali u predrađaonu, bilo je oko 3. Tamo sam bila dva i pol sata i jedino kaj mi je tamo bilo užasno, a i kasnije u rađaoni je onaj glupi ctg na koji sam bila prikopčana cijelo vrijeme pa se nisam smijela okrenuti, stalno sam morala na boku biti. :/ Oko pola 6 su mi napravili klistir i rekli da mogu pozvati muža kaj je bio pothvat s obzirom da su trudovi već bili gotovo bez razmaka. U 6 sam bila u rađaoni, umirala od bolova dva sata jer su mi trudovi bili prekratki u trajanju da bi uspjela istisnuti do kraja. Zato su mi dali malo dripa pred kraj tako da sam u 7:52 napokon istinula do kraja i rješila se muke. Kad me danas netko pita kak izgleda porod, ja im lijepo objasnim kako je i moja mama meni: Kad misliš da buš umrla i da više nemreš ni trenutka izdržati onda rodiš. Točno je tak! :P Naravno, sad kad razmišljam o tome, mislim si da s obzirom da mi je ovo bio prvi porod, sve je super prošlo i relativno brzo je bilo gotovo od početka trudova pa do izgona. Imala sam sreće. :D To se ne bi moglo reći za ono kaj se poslije događalo, ali to je priča za neku drugu forumsku temu. Sretno svima koji ovo čitaju a još nisu rodile, želim vam porod kakav je bio moj- boljelo je al ne predugo i ne prestrašno! :))

E da, i kažu da kad primiš svoje malo zlato u ruke odmah sve zaboraviš...Moram priznati da se ipak malo duže sjećaš svega.;) A kad je sve gotovo pa dođe dr s iglom i koncem..mamma mia, to tek boli! Sva sreća pa ja nisam imala puno tih šavova ali ipak...brrr :P

clericova super je citati tvoja iskustva s poroda...jos kad bih znala tko ti je od doktora bio na porodu bilo bi suuperr.....
ja imam jos 2 mjeseca...brrr

Moji trudovi su poceli 19.5 14' navecer a dosla sam tek u rodiliste 20.5 14' . Nije bilo potrebno prije jer su bili u nepravilnim razmacima da napomenem prvorotkinja sam :) ujutro sa trudovima sam isla na plodnu vodu dr Roje me uputio odmah u rodiliste ali intuicija mi je govorila da odem kuci obavim zadnje kucanske poslove pripremim stan za bebu i tek popodne u 4 h sam napokon otisla. Usla sam u boks kao da ulazim u kafic popit kavu ;) otvorena 5 prstiju probusili su mi plodnu i spojili na drip u 17:30 :) nakon 2h dripa moja princeza je odlucila izac u tri truda sam je izbacila u 19:50 smo se vec mazile i pazile. Nisu me rezali ali sam malo popucala 4 punta dobila. Pohvala svim dr i sestrama ali bila sam i ja strpljiva i jaka i svakoj trudnici bi pozeljela ovakav porod. Moj savjet samo se krecite sto vise i zadnjih tjedana masirajte medicu meni je pomoglo :) sretno buducim mamama <3

isuse kakvu si srecu imala kaj ti je Malinec bila na porodu...znam da ti je vodila trudnocu kao i meni...a sad su sve pobrkali i nema je vise u ambulantnom radu...
ja samo molim boga da mi upravo Šimić ne bude na porodu jer mi se u par navrata jaaako zamjerio...
da,ide suprug i bas mi je drago da velis da ti je puuno pomoglo... mojega muza nije strah toga tako da se ne bojim za njega... jedino me jaaako brine kaj stvarno ne moze u predradaonu...
jel stvarno moram to neko vrijeme provodit u predradaoni ili mogu bit recimo na hodniku kam on smije???

moja sva tri poroda su prosla ok, rodila vaginalno svih. Prvi sat i po par savova, ma za pozelit, drugi 3 sata baz ijednog sava jos i bolji iako je bila veca beba, a treci put sam rodila blizance sat vremena je trajalo al je bio najtezi jer se drugi blizanac rodio na noge, tj dr ga je za noge izvuko van to je dosta bolilo, imala par savova, dva dana na noge nisam mogla od vrtiglavica, ali nista strasno. drugo sve je bilo super sestre, dokori, babice samo pohvale.