Uff kad se sjetim...moj porod je bio prije 9,5mj. 
prvi porod...Prosla sam termin 5 dana, nakon što nalaz ctg - a nije bio uredan, narucili me na indukciju. sutradan dodem ja na indukciju puna optimizma da ce to brzo biti gotovo kako mi je dr. rekla. aliii...u box sam stigla ujutro u 9h, dali mi drip, za pola sata prekinuli vodenjak. Trudovi su me paklenski šorali, pa su mi dali dolantin makar nije pomogao nista, samo me osamutio. 

Radala sam u vrijeme strajka pa se nikome nije dalo raditi, pa su mi kateter gurali za pisanje umjesto da idem na wc. Uglavnom, 10cm sam se otvorila oko 18h navecer. Ali moja malena nije htjela van, doslovce se nije htjela spustit ni cm.  dr kaze da cemo jos pricekati. i tako ja cekam, dode 21h, ustrcaju se svi oko mene kako je probusen vodenjak prije 12h, i plodna voda je istekla...ali malena se ne spusta. rade pretrage za carski...
ali dode neki pametan doktor, i rekao da nista od carskog . skocio mi na trbuh par puta tako da sam imala rebra plava tjednima jos poslije, i curu su izvukli vakumom...

uglavnom, rezali me. zasili me da patronazna nije mogla doc k sebi kad je to vidjela. ostala mi posteljica pa su i nju morali cistii i uspavat me. mjesec dana nisam sjedit mogla. 

strava i uzas, ne ponovilo se.

eto i nas, naše druge priče sa poroda koja nema veze s vezom sa prvom pričom sa poroda, dva svijeta različita, dakle počelo u četvrtak navečer, bolucka me kao menga, lagano ništa strašno, velim dragom on viče odi spat, opusti se, nije ti niš, klasika jel, čak sam uspijela i odspavat cijelu noć sa par dizanja na wc bez neke promjene u bolovima ili sl, buđenje u pola 7??????, probada me trbuh kao najjači grčevi kad imam mengu, traju po par sekundi, kreću prema leđima ali ne stignu se proširit toliko, jedino je pravilan razmak između 7-5 minuta, šetam, ležim, mislim si ma nije to, to, moram na wc sigurno kad se ispraznim proći će, odem na wc, jednom, drugi put i dalje boli, sve jače, sve duže, prešlo u leđa, mislim si da budim dečke ili ne(igrom slučaja dragi radi od 3 taj dan), ulazim u sobu, izlazim aj nek još malo spavaju.. kuham kavu, ne da mi vrag mira idem ja ipak po muža, njemu treba naravno sto gladnih godina da se digne jel konačno može duže spavat a ja našla baš taj dan za rodit, diže se za pola sata, ja se u međuvremenu tuširam, jedem, ponovo prolazim po torbi za rodilišt, nekaj vadim, drugo dodajem, vičem da zove taksi(koji dan prije prodali auto jel trebamo veći), ponavljam u tri navrata zovi taksi, sjedamo i krećemo, mali je sa nama jer ako ja ostajem u bolnici dolazi teta po njega ako ne idemo svi skupa doma, pita vozač jel nam se žuri, ma reko ne uopće nije frka, i dalje boli pakleno na recimo svakih 5 minuta.. stižemo u vinogradsku, čekam par min ctg, veli sestra dobro ste došli jesu trudovi, opet čekam par min TA, odgovorim doktorici na par pitanja na svakom drugom teško dišem od trudova, pita ona jel mogu procijenit koliki im je razmak, aj velim oko 3 min, opet pita nekaj mene opet trud, veli gospođo draga to nije tri min to je svaku min, ajde sjednite da vidim koliko ste otvoreni, sjedam, jadna žena, taman se sagne da pogleda, a ono pukne vodenjak, ravno joj u facu, issssssss koji bed, velim kako mi je žao veli ona nema kaj bit, dogodilo se u pravom trenu.. idem na uzv nikaj se ne vidi, beba u zdijelici već, prošetam do boksa, spajaju ctg, i zovu muža, ja mislim na klokanicu i na pravilno disanje, boli pakleno, razmak manji od min ali NE vičem, dolazi dragi i priča mi kako dolaze trudovi, uuu evo jedan pravi odmah je na 70, evo ga na 100, hahah, velim majmune ZNAMMMM... nakon 2 min kažem zovi sestru moram tiskat, ne vjeruje, pita jel sam ziher, ponavljam u tri navrata, dođe babica pogleda i dere se poooorod, eto ih odmah 5 oko mene, i sad je malo postalo ružnije ali ne prestrašno, vele mužu da ide van, mene zarežu, traži doktor vakuum jer bebi otkucaji na 80 pali, kaže doktor ne čekaj draga trud samo tišći stalno tišći, dvoje ih sjeda mi na rebra, jedna, jedina kontrakcija, ja jauknem i beba vani, malo pomogli mi vakuumom da ne bi bilo, ali iskustvo za pamtit cijeli život, aha ono glavno, digne ga babica, kaže mi čestitam mama imate sina, reko kaaaaaaaaj, vraćaj ga natrag heehehheheeheh..... šivanje klasika bolnije od poroda, jedino kaj imam taj neki jedan šav kao neka nova tehnika šivanja nemam pojma i nije me briga jer isto hodam ko krava, zateže me i peče a kaj ću.. inače sinek stariji cijeli porod bio u bolnici baka koja nam tamo radi ga malo pričuvala dok ne dođe teta, a teta nije stigla ni na pola puta<3.. vinogradska prezakon, poluprazna, svima sve pohvale i zahvale, ljubazni i više nego od pomoći, rooming funkcionira super, zadnja dva dana bili čak sami u sobi uopće ne kužim di su sve te srpanjske rode... eto odužila ga u nedogled, ali svima želim takvo iskustvo(bez vakuuma i panike za bebu) u 11 ctg u 12,37 anđeo na svijetu!!!!

Wow mmama, pročitala sam tvoju priču u dahu! Vjerujem da si i sama sretna da je sve tako brzo prošlo, i ja sam jako sretna zbog tebe! Jadna liječnica, haha, vodenjak ravno na nju...  Šteta za vakuum, i za rezanje, ali što ćeš, valjda se moralo... Uglavnom, čestitam još jednom hrabra mamice!

Bome draga bio je to jedan brzinski porod! Ovo sve s taksijem mi je ko iz nekih filmova! Uglavnom svaka ti cast draga, a mali no name decko je divan! :-*

Mmama, svaka ti čast!