Drage mame, imate li neke neobične strahove od kad ste postale mame, vezane za bebu i majčinstvo? Uskoro ću postati mama i razmišljam o puno stvari… Strah me spavati s bebom - bojim se da bih joj nešto napravila u snu, neke prijateljice su mi rekle da ionako neću spavati, ali ja ne znam kako bih mogla funkcionirati ako ne bih uopće spavala! Drugi strah mi je da ću doista utonuti u san, i da se neću moći probuditi kad me beba bude trebala 
čudni strahovi?! Moj dragi moje sttrahove baš ne shvaća ozbiljno…
Draga Tara,
ja još nisam mama, ali muči me isto što i tebe. Iskusne mamice su mi rekle da se ne brinem da neću čuti bebu po noći jer ti se tijelo tako prilagodi da ćeš ju/ga čuti i ako štucne :)
Ja sam osobno protiv spavanja kraj bebe, jer nekad nemirno spavam pa se okrećem i nije baš pametno da prebacim ruku preko ili nešto slično.
Život se mijenja od tame do sunca, kad kraj tvog srca još jedno zakuca!
Veli moj muž da svaki roditelj ima osjećaj za dijete u krevetu i da ga neće povrijedit i to je istina. I on i ja smo jako nemirno spavali, al kad smo stavili bebu k nama, nikad niš joj nije bilo, točno znaš di je na krevetu ;)
A ja sam se recimo s prvom bojala da ne diše noću :D A s ovom da mi ne ispadne iz ruku premda mi veća nikad nije pala i opće neznam zakaj to :D
Joj, mene svega strah. Iako imam jedno dijete, koje će uskoro imati 16 mjeseci, a kad bude imao otprilike 2 godine dobit će bracu ili seku… strah me kako ću uspjeti sa dvoje, jer jedva sa jednim izlazim na kraj, pogotovo što se tiče noćnih (ne)spavanja. Stalno se budi, plače, ništa mu nije po volji. Mnogi mi na ovaj strah kažu: “Pa šta si onda išla na drugo?” Što vi mislite? Hoće li mali biti ljubomoran, ili ću ga moći “ukrotiti”?
Normalno je imati strahove jer nam je sve to novo i bojimo se hocemo li napraviti kako treba.Dok spavamo sa bebom podsvijesno znamo da je ona kraj nas.Koliko puta smo se mm i ja probudili ujutro isto kako smo i zaspali navecer,pokoceni i neispavani naravno :) bar iz tog razloga jer ti podsvijest zna.I ne brini,cut ces bebu po noci sigurno.Takoder sam imala hrpetinu stahova koj, kako dodu,tako i totalno neprimjetno odu.
Ne treba strahovati,i ja sam se u početku bojala hoću li čuti bebu kako plače po noći čak sam si i sat navijala ali nije bilo potrebno.odmah čim je i malo zaplakao ja bi čula, jednostavno je naše tijelo tako programirano,tako je i sa ostalim “brigama”,sve je to normalno i kad si u tome vidiš da si bespotrebno brinuo i da nekako sve dođe na svoje mjesto
Buduće mamice sretno vama i vašim malim bebicama,vidjet ćete kak ćete uživat u vašoj bebici
Draga mamica, u istoj si situaciji ko što smo mi bili :D
Ja sam 2 tjedna prije drugog rođendana rodila manju seku, a ova velika još ne spava kako treba, al spava u svojoj sobi. Nju je preuzeo tata, većinom po noći ak se ona probudi, ode leć k njoj pa tamo i zaspi :D A mi budemo kod nas u sobi :D
U glavnom, ja sam po prirodi neorganizirana, uvjek za sve ima vremena i tako :D Bilo me strah da neću moć sve sama s dvoje djece, al vjeruj mi, brzo se organiziraš i sve uspiješ. Ja sam čak i pekmeze kuhala, spremala zimnicu, a s jednim to nisam stigla :D Bebaču trebate već sad pričat da mama ima bebu u buši, da će dobit bracu i seku i tako, mislim da se na taj način smanji ljubomora,. Ja sam svaki dan pričala svojoj kćerki kako bebe cicaju dok su male, da ih mame moraju puno nosit jer neznaju sjedit ni hodat, kako se još neznaju igrat i da ćemo skupa to sve bebu naučit :) I odmah je prihvatila to kad se rodila mala bebačica, pomagala mi je u presvlačenju i tako. Ima ona faze kad se vidi da je baš ljubomorna, al to ju pusti za minutu i sve ok :D
Svak roditelj strahuje za svoje dijete .Ja sam prepuna strahova tako da mi muž veli da veću paničarku od mene nije vidio.Nebrem si pomoćiSpremam se na posao i u glavi mi se vrte tisuću opasnosti koje bi se mogle desiti..Ma da poludiš!!
I ja nisam daleko od ovoga 
ustajem nekad po noći još uvijek čisto da vidim jel normalno diše u snu.
[lilypie.com]
[lilypie.com]
[lilypie.com]
Sortiraj odgovore
Najstariji