Bopsich i ja cekam da nam se javis kako ste ti i decki? 
Leona kad ce testic?

Lola, dijelimo tugu s vama...nema utjesnih rijeci nazalost. dajte si vremena za odtugovati pa kad skupite snage i ako tako odlucite, u nove pokusaje. Kad pogledas tek si 2 puta pokusala to je taaaako malen broj. Rijetki su sretnici koji uspiju iz prve (srecom ih ima i ovdje, ali nisu svi takvi), cure koje ja znam su uspijevale iz treceg, cetvrtog puta. jednostavno nekad ne ide odmah. Zao mi je, ali nije kraj, ne mora biti 

Lotta33

Lola, dijelimo tugu s vama…nema utjesnih rijeci nazalost. dajte si vremena za odtugovati pa kad skupite snage i ako tako odlucite, u nove pokusaje. Kad pogledas tek si 2 puta pokusala to je taaaako malen broj. Rijetki su sretnici koji uspiju iz prve (srecom ih ima i ovdje, ali nisu svi takvi), cure koje ja znam su uspijevale iz treceg, cetvrtog puta. jednostavno nekad ne ide odmah. Zao mi je, ali nije kraj, ne mora biti

Hvala ❣️ neopisivo je tesko kolko god ruzno bilo prvi put al bar njije bilo ni plusica ni gestacijske , al opet bolje sada nego nedaj Boze kasnije kad bi vec vidili bebicu:( svakako cu ici na dodatne pretrage prije svega i na histero privatno, i da vide zasto mi je taj progesteron i uz lijekove tako nizak, bojim se da je stvarno do toga bilo jer je na dan transfera bio pre nizak a nisu odma to napravili i kasno smo krenuli s inekcijama a za implantaciju je on jako bitan .. tesko je i treba nam sad da to prebrodimo ali necemo se predati 
Hvala vam svima divne ste, volim vas 🥰

Lola mila bravo za snagu koju si skupila...nema predaje♥️♥️ Grlim te puno, šaljem puno ljubavi,stalno si mi u mislima💕💕💕 

Lola tako mi je žao i znam da ne mogu reći ništa što će ti olakšati. Ali tu smo uz vas, i ja sam sigurna da će doći i vaše vrijeme. Nazalsot nečiji put je uvijek malo teži, ali to ne znači da ne može (i neće) imati sretan kraj. Drži se, odtuguj, i onda polako u nove pobjede. Vaša mrvica vas negdje čeka, samo je pitanje vremena. Sigurna sam ❤️

Mi smo i dalje u bolnici, biti ćemo sigurno još neko vrijeme. Iskreno, ja se baš loše osjećam i nekako mi je sve ovo skupa teško. A pogotovo gledati njih tako malene onako izbodene, spojene na sve i svašta. Stariji blizanac je super, danas su mi ga konačno doveli u sobu, tako da barem više nisam sama i odmah se malo bolje osjećam. Inače sam sve dane od petka do sada proplakala. Mlađi je još u inkubatoru, ali ide i on na bolje. Još u ponedjeljak su ga vratili iz Splita i nema nikakvih respiratornih problema. Do jučer su mu davali jesti na sondicu, ali od danas samostalno jede i kaka. Ja se pokušavam izdojiti, ali jako slabo ide, iako bude taman njemu za obrok, a ovaj veći dobiva adaptirano mlijeko. 
Tako da sam malo rastrgana i tužna. Sinoć dok sam se izdajala pokušavali su mu promijeniti braunilu, ali nikako nije išlo jer je ta kožica tako tanka i već svugdje izbodena. Na kraju su mu spojili na glavu i toliko je dugo plakao da sam ja mislila da ću se raspasti od tuge. Koliko sam sretna što je jedan samnom, i nekako mi zaokupi misli, toliko sam tužna zbog ovog drugoga i kao da mi ima neki tužni pogled kad dođem do njega. Doktori su zadovoljni i kažu da sve ide po planu, ali meni je svejedno jako teško i jedva čekam da izađe iz inkubatora da ga mogu poljubiti, zagrliti i utješiti.
Da me ne bi krivo shvatili, do neba sam zahvalna što smo ih dobili i što zapravo sve ide u dobrom smjeru i samo je pitanje vremena kada će i on izaći i doći kod mene u sobu, a nakon toga svi skupa ići kući. Ali da je teško gledati ga tako, užasno je teško.
Ja se nekako nadam da bi nas do kraja sljedećeg tjedna mogli možda pustiti, iako još nitko ništa ne spominje. Hvala cure što pitate i mislite na nas ❤️

Lola tesko je prozivljavat gubitak tako zeljene trudnoce, pogotovo kad si dosla blize cilju i opet dozivjet poraz. Grubo zvuci ali eto nazalost sad bar znas da mozes zatrudnit i koji ti je potencijalni problem sljedeci put pa ces drugacije djelovat, a i nadam se da ce se lijecnici sljedeci put malo vise potrudit da ti se trudnoca odrzi. Progesteron kad je nizak dovodi do ljustenja maternice i tebi se to dogodilo, progesteron je cuvar trudnoce i vjerujem da su ta trojica lijecnika mogla bolje odreagirat. Ima cura na forumu koje su se nasle u istoj situaciji i uz drugaciji pristup lijecenju postale majke. Drago mi je sto vec sada imas plan i snagu za dalje , vjerujem da ce te jednog dana i vi cinit nasu pozitivnu statistiku. Nama je uspjelo iz 3. pa drzim  fige da i vama tako bude 🤗❤️😘

bopsich

Mi smo i dalje u bolnici, biti ćemo sigurno još neko vrijeme. Iskreno, ja se baš loše osjećam i nekako mi je sve ovo skupa teško. A pogotovo gledati njih tako malene onako izbodene, spojene na sve i svašta. Stariji blizanac je super, danas su mi ga konačno doveli u sobu, tako da barem više nisam sama i odmah se malo bolje osjećam. Inače sam sve dane od petka do sada proplakala. Mlađi je još u inkubatoru, ali ide i on na bolje. Još u ponedjeljak su ga vratili iz Splita i nema nikakvih respiratornih problema. Do jučer su mu davali jesti na sondicu, ali od danas samostalno jede i kaka. Ja se pokušavam izdojiti, ali jako slabo ide, iako bude taman njemu za obrok, a ovaj veći dobiva adaptirano mlijeko.
Tako da sam malo rastrgana i tužna. Sinoć dok sam se izdajala pokušavali su mu promijeniti braunilu, ali nikako nije išlo jer je ta kožica tako tanka i već svugdje izbodena. Na kraju su mu spojili na glavu i toliko je dugo plakao da sam ja mislila da ću se raspasti od tuge. Koliko sam sretna što je jedan samnom, i nekako mi zaokupi misli, toliko sam tužna zbog ovog drugoga i kao da mi ima neki tužni pogled kad dođem do njega. Doktori su zadovoljni i kažu da sve ide po planu, ali meni je svejedno jako teško i jedva čekam da izađe iz inkubatora da ga mogu poljubiti, zagrliti i utješiti.
Da me ne bi krivo shvatili, do neba sam zahvalna što smo ih dobili i što zapravo sve ide u dobrom smjeru i samo je pitanje vremena kada će i on izaći i doći kod mene u sobu, a nakon toga svi skupa ići kući. Ali da je teško gledati ga tako, užasno je teško.
Ja se nekako nadam da bi nas do kraja sljedećeg tjedna mogli možda pustiti, iako još nitko ništa ne spominje. Hvala cure što pitate i mislite na nas ❤️

Draga Bopsich, suosjecam se s tobom i potpuno te razumjem. Svakoj majci je tesko kad djete nije pored nje, pogotovo majci palcica kad vidi sto te mrvice moraju sve proc, aparate, cjevcice, neizvjesnost, strahovi...  i jos kad te peru hormoni nakon poroda jos ti teze pada sve. Meni je sve bilo super pa sam isto upala na par dana u toku babinja u neko stanje tugovanja i plakanja, napadala nevinog muza jer je sve "krivo" radija (svaka mu cast kako nije pobiga od kuce)... postpartum je tezak i kad je sve idealno tako da nema te tko sta krivo shvatit. Drago mi je da su bebe dobro i zelim vam da sto prije idete svojoj kuci 🥰❤️😘

Drage moje žene,evo da se i ja javim 
Lola,pišem ti ovo kao "mislim najfriškija" osoba ovdje koja je bila u istoj situaciji,tj sličnoj.Kod mene je odmah bila negativna beta,slomljena sam bila,muž također najviše jer je to bila mtese i jedini embrij s njegovim sjemenom,tj jedina naša nada.Isplači se,budite jedno uz drugo,ne slušaj pametovanja,i ako želiš samoću nekada,odmakni se od ljudi.
Pusti sada par dana da prođe,a onda kreni od sebe.
Idi u šetnju,čitaj knjigu,teretana,promjeni nešto,odbaci neku naviku koja ti ne paše,tj ukratko pronađi "ispušni ventil" i vjeruj mi bit će ti puno lakše.Kod mene je bilo,ostala sam doma još tjedan dana da se stabiliziram,da stomak splasne,isplakala sam dušu i zatim sam krenula raditi na sebi.
Naravno,i dalje je to još sve u meni psihički gledano,ali znam da je iza mene ogromno iskustvo.Što god treba tu sam,ali sad najprije se stabiliziraj kao i ja što sam,i onda hladne glave odlučite što ćete dalje.
Šaljem ti ogroman zagrljaj ❤️

Bopsich,već sam ti sve napisala pošto se često čujemo,ali najbitnije da budeš jaka kao i dečki.Sve će to sjesti na svoje uskoro,samo da izdržite ovaj period i bit će to sve okej. ❤️