Iznenadio se
cure svaka vam cast,drago mi je da imate tako lijepe rijeci i nudite pomoc,bas lijepo za vidjeti....ljubim vas sve
Ana,ja imam muža.Svaki pregled sam si sama plaćala u trudnoći i sama se vozila do dana poroda.Kada sam rodila i došla doma mjesec dana nisam imala kaj jesti jer gospodin je morao "raditi" a ti sa malom bebom se snalazi.Tako da sam naučila sa malom bebom i kolicima kupovati hranu sve to vući doma itd itd itd.Hvala bogu kaj konzum vozi doma.Dan danas sam sama po cijele dane u kući,ode u 8 dođe u 20.Nema mi tko pričuvati dijete niti da odem kod frizera.Vrijeme koje provede sa bebom je onak 5min na dan.Tako da ja nevidim svrhu u braku a niti u muškima.
Da, ali vidim svrhu u bebama...Preslatka mala bebica za koju bih život dala..:)Tako da zbog te sreće se isplati ali i sa muškim ili bez njega ćeš morati sve sama,tako da ti je još bolje,barem ga netrebaš slušati po noći kak hrče i prdi!!!!!
mekica, oprosti ali mislim da nije u redu sve muškarce stavljati u isti koš. Razumijem da ti ne vidiš svrhu u braku i u muškima i to poštujem, ali nisu svi muškarci isti.
Ana je u tužnoj situaciji, ali ako je odlučila zadržati bebu, bitna joj bude podrška od svakoga i od prijatelja (i muških i ženskih) i od roditelja (tate i mame) i tko zna možda nađe za godinu, dvije, tri, deset muškarca koji bude obožavao i nju i njezino dijete i držao ih ko kap vode na dlanu.
Ako si ti imala ružno iskustvo, ne znači da imamo i mi ostale žene, evo ja prva budem rekla da sam ponosna na svojeg dečka koji je uz mene sto posto od početka trudnoće, koji obožava i mene i našu bebu, on ide i sa mnom na porod i stvarno ne znam kaj bi bez njega. Također, tu je i moj tata koji je meni i dečku puno puno pomogao oko svega. I njih dvojica su mi jedni od najbitnijih ljudi u životu.
Ja imam ružnog iskustva sa svojom mamom, pa to ne znači da budem sad govorila da ne vidim smisao u majkama.
Također, da nema muškaraca, mi nebi mogle biti majke ;)
ja se slažem s tobom MalaMuca :) ja isto imam dragog za poželjeti... od trenutka kad smo skužili da sam trudna i cijelo ovo vrijeme on je uz mene, totalno se angažirao i baš smo neki dan komentirali kak mi ništa nije falilo cijelu trudnoću... šta mi se jelo to mi je on donio iz trgovine (ak ja nisam otišla po to) šta sam htjela to sam i dobila... kad mi se nekud išlo išli smo, kad mi se nije išlo nismo išli (iako je on komotno mogao otić sam/s ekipom) tak da ono... ima različitih muškaraca... i sad jedva čekamo porod (ide sa mnom) i bebicu... i jučer ga pitam jel on sad jedva čeka više bebu il ga je frka svega i veli on pa normalno da jedva čekam da vidim kak će to biti... možda nam se život malo promijeni ali šta me ima biti frka... tako da kažem ima ih raznih - i dobrih i loših ali ne treba generalizirati.
Ana - kao što i Malamuca kaže... budeš i ti našla onog pravog, a ovog, ako on ne želi čuti za tebe, nemoj se opterečivati s njim... potraži utjehu i podršku u frendovima i obitelji... a kad bebica stigne to će ti malo stvorenje dati ljubavi koliko ovaj nije nikada mogao :)
Eto,Malamuca je sretnica.Ja nisam,sve što treba bebi moram ja napraviti od kupnje pelena do stavljanja na spavanje.Apsolutno sve.I još kada beba plače se dere na nju.Tako da smatram da muško ,u mojem slučaju,nema neku ulogu u zajedničkom životu.Posebno kod žena koje su i financijski neovisne.Naravno da nisu svi isti ,samo joj želim reći da taj tip kakav je ,da joj je bolje bez njega, da joj nebi bio od nikakve pomoći.A beba će joj donijeti osjećaje za koje, barem ja, nikada nisam znala da postoje u meni.A kad to osjeti,onda će ti snaga biti to malo biće koje ćeš obožavati.A za drugo ti neće biti stalo.
Teško je makica, kad se u toj situaciji moraš naći sam, vjerujem da i tebi nije lako. Meni moj osobno je jako malo mogao pomoći jer mi je dijete bilo bolesno i sto posto je ovisilo o meni ali je bio iznimna podrška u svemu, kad je mogao nešto pomoći pomogao je, čak ponekad me i iznenadio, ali iako je bilo teško mijenjati pelenu, zbog situacije u kojoj se dijete nalazilo, ali uvijek je stajao pored mene i dodavao stvari, kad bi išli u šetnju ja sam ju morala spremiti ali opet je on željno gurao kolica, ako je trebala jesti, on je pripremio ja sam ju hranila...itd da ne nabrajam, znam da nije lako i da se teško nositi sa time što sve moraš sama ali mislim da bi bilo jako lijepo da barem imaš emocionalnu potporu od njega, meni je to bilo jako bitno da je tu uvijek uz mene bez obzira što radi.
Sortiraj odgovore
Najstariji