Spontani pobačaj

Pingo bas mi je zao sto te tako zeza M😢 Nadam se da ce Duphastone pomoci i da ce ti doci kroz par dana. Kako si inace? Kakvo je stanje sa secerom kod tebe?

lori draga, mene ovo čekanje dovodi do ludila... nije problem u šećeru nego u inzulinu, dobila sam terapiju, ali ju moram pojačavat postupno do pune doze, što bi trebalo biti idući tjedan... dobro podnosim, ali M me izluđuje... kako si ti?

Oprosti Pingo, pomijesala sam. Super za inzulin i da dobro podnosis terapiju. A cuj za M, svakog bi izludjivalo, 45 dana je bas puno😢 Vjerujem da ce Duphastone pomoci🤞🤞 Bome trebate sampanjac otvoriti kad procuris napokon pa makar i taj djecji😅
Ja sam ok, tu i tamo me ulovi bas neka tuga pa se isplacem i idemo dalje. Za cca 2 tjedna trebam dobiti nalaze trombofilije. TSH mi je podivljao malo nakon spontanog ali to sad rjesavam i nadam se da se vec unormalio. 
Ostali nalazi su mi super. Dobila sam zeleno svijetlo od ginicke da mozemo krenuti ponovno od ovog ciklusa.

Hej cure, nisam mislila da cu vam se pridruziti u 15. tjednu trudnoce, ali Lori i Pingo su me pozvale i hvala im ❤️
Mislila sam da vise nikad necu htjeti pogledati forum, ali mozda mi pomogne dijeltiti ovo s nekim tko to stvarno razumije.
Evo ukratko moja prica: na mini anomalyu s 12+5 curka je bila skvrcena i okrenuta lose, nije gin nista lose jos pomislio i reko da za 10 dana ponovno dodem kd bude veca da se bolje vidi. U pon prosli je na pregledu bila slicna situcacija beba sitnija, glava veca, cudan polozaj, manje plodne vode... na srecu odmah me poslao u vinogradsku na pregled na fetalnu medicinu. U utorak su me tamo gledali i dali sansu da je nesto razvojno jos ili da nesto ipak ima. Nifty je da napomenem bio savrsen. Narucili su me za konzilij danas da vijecaju i vide sta se zbiva. Ja sam za vikend pocela i krvarit i imat grceve i znala sam da nije dobro. Danas je sve bilo jasno. Beba ima Dandy walker sindrom. Mali mozak se nije uopce razvio, tijelo jako malo u usporedbi s glavom, srce nejasno... ugl. I da prezivi ttesko bi bolesna bila. Slozili smo se s prekidom trudnoce jer ne vidim drugu opciju, ne zelim rodit dijete koje ce se mucit malo zivota sta ima. Utjesili su me da nije genetski i kromosomatski nista, nije nasljedno samo slucajna greska i da ce iduci put sve biti dobro. 
U petak sam narucena za inducirani porod. I tog me strah uzasno jer sam svakakva iskustva citala. Ako netko ima takvo iskustvo bila bih vam zahvalna da podijelite samnom.
Eto ja sam u nekom cudnom stanju sad. Mislim da mi nije jos sve sjelo i da ce tek krenut ta tuga i bol. Trebutno je olaksanje da znamo na cemu smo i da nismo mogli nista drugacije napravit i da nije do nas i nasih gena. Ovih tjedan dana pakla koje smo prosli u neznanju i strahu su ucinila svoje. Toliko sam se isplakala vec da imam osjecaj da u meni vise nema emocija, sto mi treutno i odgovara da uspijem izdrzat do petka prisebna. 
Ispricavam se na dugom postu, ali eto moram to izbacit di me netko za promjenu zbilja kuzi.

Draga Hera, jos jednom jako mi je zao i zelim tebi i muzu puno hrabrosti da to prebrodite.
 Moje iskustvo se ne moze usporediti s tvojim jer sam ja bebu izgubila puno ranije ali svejedno sam istraumatizirana. Meni je isto najgori dio bilo to cekanje. Kao mozda je lose ali mozda se za tjedan dana dogodi cudo. Ta nada ubija, bilo bi mi lakse da su mi odmah mogli reci da se pozdravim s trudnocom. Kasnije je lakse svaki dan po malo.
Mislim da je dobro izbaciti to iz sebe, jako ti je frisko i moras si dati vremena. Nazalost nema ubrzanog nacina da to sve prodje. Cekam s tobom petak i nadam se da ce inducirani proci sto bezbolnije. Onda slijedi oporavak od svega. Nisi ni svjesna jos koliko snage i hrabrosti cuci u tebi. Kao i u svim zenama. Drzi se❤

Draga Hera, jako jako mi je žao. Moji su gubitci bile rane trudnoće pa nije usporedivo s ovim. Ono što je meni pomoglo u prvoj trudnoći (u kojoj sam ja morala intervenirati da je prekinemo, druga je otišla sama) je da sam si tih zadnjih 2 tjedna sa bebom dala da se oprostim od nje. Mazila sam je, pričala s njom, opraštala se i dala sve od sebe da nam ti zadnji dani budu što bolji.
Nakon prekida trudnoće bilo je gadno, uvijek je gadno. Ali jednom kad tijelo prestane biti trudno (a to potraje, jer nam simptome trudnoće daje visoka beta, koja kasnije dugo pada) i kad ga dobiješ nazad, kreće oporavak. Nekako, lakše se i emocionalno oporaviti jednom kad imaš zdravo i jako tijelo.
Dan po dan. Ovdje sam našla divnu potporu žena koje razumiju. 

Draga Hera, jako mi je zao... Znam sta prolazis jer sam i ja prosla slicno iskustvo bas nedavno. Do 13tt bila je savrsena trudnoca. Onda nam je stigao jako los nipt nalaz. Odmah smo isli na amnio i tu je jos uvijek po uzv sve izgledalo super i nadali smo se da ipak ima sanse. No amnio je potvrdila nipt test a u meduvremenu se i uzv pogorsao. Poslali su me na inducirani u 16tt. Od tada je proslo cca 20ak dana. Tako da je sve jos frisko.
Ja sam se nekako do zadnjeg casa nadala da ce sve ipak ispast ok i pokusala ostat prisebna. Onaj tren kad sam dosla u radaonu sam se raspala. Kako su i nama objasnili da se to eto jednostavno desi i da ne mozes nikako utjecat na to i da se ne bi trebalo ponavljat nekako sam se uspjela skockat. I sad zadnja dva dana mi se sve vratilo i bas nije lako. Ne znam sta bi ti rekla jer meni nije pomagalo kad su me "tjesili" pozitivom tipa ajde bit ce sve ok ili drugi put ce bit 100% sve ok cak mi ide na zivce uopce se kretat medu ljudima... Tako da nemam neku utjehu ili pametan savijet.
Al ako mogu ikako pomoc slobodno pitaj. 

Evo jos sto se induciranog tice mogu ti opisat kako je kod mene bilo. Prvo su mi stavili gel i morala sam mirno lezati 2 h. Nakon toga su mi svaka dva sata davali inekciju u guzicu - mislim da je to neka vrsta dripa jer izaziva trudove. Objasnili su mi da moze sve bit gotovo nakon jedne inekcije a moze se i ko zna koliko ih dat prije nego krene. Uglavnom meni su davali svaka 2h i nakon 4 je sve izaslo. Mene su onda vodili na kiretazu jer posteljica nije izasla al ako ti izade nece trebat kiretaza. Te inekcije izazivaju dosta mucnine tako da moze doci do proljeva i povracanja. Ja sam uglavnom povracala 1-2x nakon svake.
Nakon druge su mi dali jos jednu inekciju protiv bolova... Al od nje mi je bilo samo vise muka a nista manje bolno pa sam kasnije kad su me pitali odbila. 
To je ukratko, ima ljudi, kao ja sto moraju znat sve unaprijed detaljno, i oni kojima je lakse da ne znaju. Pa ako te zanima jos sta detaljnije reci. 
Uglavnom cijeli postupak je uzasno psihicki mucan... Fizicki isto boli al meni nije bilo toliko fizicki bolno koliko sam bila psihicki izmorena. Cim sve izade odmah sam hodala i od onda nista me nije zabolilo. 

Cure hvala vam ❤️ Hvala ti xoxo na iskustvu. Ja isto volim bit pripremljena na sve scenarije koji me cekaju. Trenutno me vise strah fizicke boli i da ce trajat danima, upozorili su me odmah da nece bit brzo ni lako. Rekli su mi da mi tri puta mogu gel stavljat, a nakon tog injekcije, ali da mogu i epiduralnu dobit. Vidis strah me i da sve ne ode pa da moram i na kiretazu. Zapravo se najvise bojim posljedica na tijelo i da ce se nesto ostetit i da cu poslje imati problema sa zacecem, koje nam je do sad islo poprilicno od ruke. Jesi li poslje dugo krvarila? Kakav ti je oporavak do sad? Fizicki mislim, psihicki mogu samo zamislit sto me ceka.

Draga Hera, jako mi je zao. Saljem ti puno podrske i snage, mislit cu u petak na tebe, drzi se.