Ja sam u sijecnju rodila u Vinogradskoj bolnici i roomin in mi je super stvar. Beba nije bila samnom svega nekoliko sati prvi dan valjda dok su i nju ispregledali i tih nekoliko sati se nisam mogla smiriti. Stalno sam mislila gdje je i sta mu rade. Cekala sam 9 mjeseci da se upoznamo i tih nekoliko sati mi se cinilo kao vjecnost bez njega. Iako sam bila umorna od poroda i boljela me rana od epiziotomije i hemoroidi jedva sam docekala trenutak da mi ga vrate <3
ja sam imala tezak porod,beba je zavrssila u inkubatoru a ja slomljena od bola sa drugim porodiljama u sobi koje su naravno sa svojim malisanima…imala sam porod uzasan ,rane na sve strane ,,,ali mene je boljelo nesto dr.bebu su mi donijeli tek 3 dan i to na kratko samo da me osjeti..a od 8 dana sam bila sa svojom bebom kada su ustanovili da je sve uredu..i nikad necu prezaliti te dane sto nisam bila sa bebom ,svaki put bih plakala gledajuci druge mame kako se brinu za svoju djecu…tako da brinite se za svoju djecu ,umor ce proc s vremenom,zapravo naviknut ces se na umor ..Ni nakon 8 mj nisam dala dijete nikom a budi se tokom noci dva tri puta,jos uvijek nisam spavala u komadu ni 5 sati…ali odrast ce i falit ce nam nekad briga o njima :)))
dok sam bila trudna,od većine žena sam čula da je to jako naporno.i isto,samo su htjele malo odmora.meni osobno je bilo ok,na koncu,kao da sm cijelu vječnost čekala da to dijete zaista i vidim :) a moj malac je od prvog dana “protiv” mog odmora.kako bih ja zadrijemala,eto njega :) i bila je jedna sestra koja bi ih po noći odnijela i vratila ih oko 5 nazad.jer kao zna i sama koliko smo iscrpljene i izmorene.a onda 3. dan šok…mislili su da je žutica,pa su mu vadili krv.na kraju je ispalo da ima perinatalnu infekciju i da hitno mora na pedijatriju.žene koje su bile sa mnom otišle su kući,a ja ostala sama.2. dan sam dobila nove cimerice i nakon njihovog poroda,opet sam potonula.jer dok su se one divile svojim bebama,ja sam gledala u prazan krevetić i čekala poziv s pedijatrije zbog dojenja…i sigurna sam da se u životu nisam gore osjećala.jer bih sve dala da smo bili jedno kraj drugog,bez obzira na moju iscrpljenost.
Ja sam imala teski porod.epizitomija je boljela nesnosno danima..dijete je bilo uz mene i uopce si ne mogu zamisliti da bi bilo drukcije..u bolnici smo imali vremena da se prilagodimo jedno na drugo,steknemo ritam dojenja…dok su ga odveli na suncanje plakala sam ko kisna godina.prvu noc nakon poroda sam provela promazrajuci ga i diveci se tome cudu koje imamo…ja sam za to da je dijete uz majku..ma kako god bila izmucena od poroda nebi ga dala od sebe za nista na svijetu
kad su mi donjeli beolinu u sobu ja sam dobila takav nalet energije da dva daan i dve noci nisam spavala - jednostavno nisam osjecala umor! 
Samo sam se divila svojoj curi, cekala da se probudi i da papamo i presvlacimo se. Prva mi je beba, sve mi je kao “novo” al cim sam ju dobila u ruke imala sam osjecaj koda sam vec petero djece odgojila imala sam srecu sa super divnim cimericama u sobi pa smo jedna drugoj pripazile na bebe da bi mogle u miru otic na wc, tusiranje ili odspavat malo. Zadnju vecer u bolnici sam zaspala ko top da nisam cula svoju mrvu da je pocela plakat, al me zato cimerica probudila i sve je bilo ok. Nisam imala potrebu u ni jednom trenu trazit sestre da ju odnesu, makar su one s vremena na vrijeme dosle u sobu i pitale da li zelimo da ih uzmu da mi malo odmorimo.
16.12.2014 <3 Lena <3
meni je rooming in super..
nakon poroda sam se odlično osjećala nisam imala nikakve šavove ni ništa pa sam odmah ustajala i hodala, u sobi sam bila sama sa svojom bebom i bilo nam je odlično. imale smo svoju privatnost i nikad je nisu nosili od mene osim 12 sati na sunčanje a ja sam naravno za to vrijeme sjedila u sobi i plakala ili išla u diječiju sobu i gledala kako se sunča, nije mi to bilo naporno niti me iscrpljivalo, najmirnije spavam kad znam da je uz mene, sad ne mogu zamislit da su mi je nosili svaki tri sata na dojenje pa poludila bi..
Ja sam rodila u pakracu i super mi je bilo kaj je bebica bila samnom al drugu noc je bila jedna bezobrazna sestra koja mi bas i nije htjela pomoc. Beba je uzasno plakala i nije htjela cicu. Bojala sam se da je gladna i da zato place pa sam molila sestru da ju proba nadohranit jer nece cicat. Samo je frknula i rekla da si ju sama nahranim. I tako smo tu noc probdjele i obje plakale jer nisam znala kak da ju smirim :/ prva beba mi je i osjecala sam se skroz jadno i bespomocno…ma da mi je bar rekla neku lijepu rijec, bilo bi mi lakse…
Rodila na carski i beba je gotovo stalno bila kod mene. Jesam ležala i nisam mogla nikuda neko vrijeme ali ne bih ga davala od sebe. Jedino su ga uzimali noću od iza ponoći do 5 ujutro. Da sam se mogla kretati ne bih ga davala nego bi spavao u krevetiću do moga. No jedva sam se pomicala od bolova pa sam ga dala na ta 4 noćna sata.
Katastrofa!!
Kad ti je najpotrebnije da dođeš k sebi i zadnji put barem odspavaš normalno oni ti uvale bebu, nije toliko problem u jednoj bebi, ali puna soba beba, susjedna soba vrišti danonoćno… Halo?
Osobno iskustvo, rodila sam carski i uz neopisive bolove još se boriš sa bebom, ok imali su prema nama koje smo carski malo vise obzira pa su ih malo.vise uzimali. Ali šta to vrijedi kad ti druge bebe cijelu noc placu i vrište.
Moja beba je bila jako dobra i puno je spavala i cak se ne sjecam da se uopce koji put zaplakala i stvarno nije u redu da mi druge mame i bebe skacu po glavi jer one nedaju ni da se beba odnese dalje od dva koraka od njih.
Joj uzas kad se sjetim, definitivno najgorih 3 noci
Sortiraj odgovore
Najstariji