Rooming in

žao mi je svake žene-majke, koja u tim osjetljivim trenutcima, koji jesu najljepši na svijetu, ne dobije adekvatnu pomoć i njegu. Neki smo snalažljivi više, neki manje...no svaka pomoć majci je pomoć i djetetu. Onaj tko se zove prijateljem djeteta bi trebao stremiti da bude prijatelj i majci.

lucky79-htjela sam pitati, to sa pupčanom vrpcom je li to zbog željeza?

da, bebi se prenese puno više željeza i rijetko koja beba rođena na taj način je anemična, a navodno ima i prednosti kasnije u životu. Ne znam detaljnije medicinski pojasniti, zaboravila sam već, ali ima sve na Rodinoj stranici...

Meni je bilo OK oba puta osim jedne sestre s ginekologije koja je bila oba puta u noćnoj i to posljednju noć i samo nas je sve raspiiiiiiiii jer kao dijete nesmije spavat s mamom u krevetu, a moje obje su znale pričorit na cici pa opet pocicat i onda zaspat. Onda sam ih tek stavljala u krevetić. S tim da se mlađa jako bojala krevetića, odmah se počela trzat i plakat pa sam izbjegavala stavljat ju. A ova je dolazila u sobu i uzimala djecu i stavljala u krevetiće i samo sve razbudila. POžalile smo se jer nema kaj sestra s ginekologije dirat djecu, al nije baš urodilo plodom jer provodi svoju volju. Ja sam tražila s obje cure sestre jednu noć da nakratko odnesu djecu jer je starija plakala par sati i nije se htjela smirit, nisam znala kaj da radim pa ju je sestra odnjela na sat vremena dok se je smirila i dok sam došla k sebi, a manja je bila doslovno 2 dana na cici, sestre su se divile mojoj snagi i upornosti, al više nisam mogla i drugu noć sam zvala sestru da ju odnese, mlijeko mi je tolko došlo da ni mala nije mogla sve pocicat pa sam se izdajala i malo sklopila oko da odmorim... A ova se derala čitavih sat vremena tam kod njih :D Ali da nije bilo tako, nebih pol tog naučila

Ja nisam za rooming in od 24 sata. Meni je to bilo dosta traumaticno iskustvo koje me gotovo stajalo dojenja. U tri dana koliko sam bila u bolnici spavala sam 3 sata i to zadnju noc, kad sam se slomila i zvala sestre da ga odnesu. A mala bahata sestra me pogledala kao da sam najnesposobnija majka na svijetu, nabila mi je takvu griznju savijesti, da sam kad ga je odnijela, jos sat vremena plakala zbog toga. Slazem se da dijete treba biti sto vise uz majku, ali 24 sata je po meni previse, za zenu u tom pocetnom vrtlogu emocija. Kad sam dosla kuci pao mi je takav kamen sa srca, da vam ne mogu reci, dijete se smirilo, ja sam se smirila i sve je nekako bilo instinktivno i lako.

2009 god. sam u Vinogradskoj carskim rodila curicu,rođena je sa premalom težinom tako da je prva 4 dana bila u inkubatoru,znači skroz odvojena od mene. Nemogu opisat kolko mi je to bilo grozno iskustvo....bila sam u sobi sa mamama koje su svako malo dobivale svoje djete na dojenje (još nije bilo rooming i-a),a ja bez nje ležim i blejim u strop. Mogla sam dolazit dva puta dnevno pogledat ju i donjet izdojeno mlijeko.....užas!! U sobi sam konstantno slušala "cviljenja" tih žena tipa "pa kaj ste ih već donjeli" ili "blago tebi ar češ se usplet odmorit" .....a ja bi sve dala da sam na njihovom mjestu. Ta 4 dana su prolazila ko vječnost...poslije smo se družile tri puta na dan po sat vremena sljedećih 10 dana dok nismo otpuštene doma. Prije 4 mj. sam ponovo u Vinogradskoj carskim rezom rodila drugu curu ,savršeno zdravu. Donjeli su mi ju sat vremena nakon operacije i bila je samnom konstantno sva 4 dana....kad god mi je trebala pomoć oko nečeg sestre su uskočile bez ikakvih komentara. Kolko god sam bila umorna i prva dva dana skoro pa nepokretna obožavala sam to šta je pokraj mene..... Ugl. imam lijepo iskustvo sa rooming i-om 

Tako je !!!!

mima25

Vjerujte mi naučili bi sve oko bebe i bez rooming in-a to je instinkt, mislim da se žena treba odmoriti nakon poreoda barem prvih 24 sata, mora doći k sebi sredit se u tijelu i u glavi, posebno ako je prvi puta rodila.

  Tako je !!!  bez obzira koji put rodila,svakoj ženi poslije poroda je potreban odmor. Bar preko noći,a preko dana neka budu bebe s mamama.

Prvi put kad sam rodila prije 10 od. moja curka nije bila samnom preko noči....   preko dana bi od 6 ujutro bila samnom 1h,pa bi ju na 2h odnjeli i tako tokom cijelog dana..  i sve sam naučila bez problema..  mislim da je to i bio največi plus šta nisu bili stalno s nama ,jel smo sve bile odmorne i bez nervoze smo se mogle posvetit djeci i uživati u njima,,   s tim da su sobe,kupaone i skoro cijela bolnica bile u rasulu. Prije 2,5 god sam rodila dečka..  porod je bio katastrofa,umorna,izmaltretirana,iscrpljena,prestravljena,malac se jedva izvukao na porodu,dobila ga u sobu 4 sata nakon poroda...  bebe bile s nama u sobi od 5h ujutro,do 23h navečer... naravno da su bebe osjetile to sve i bile nemirne cijele dane,a kad sam došla doma,trebalo mi je 10 dana da odmorim i dođem k sebi...  s tim da je ovaj put bolnica kompletno bila preuređena,od soba,televizora,kupaona u sobama,frižidera  i to su svi naglašavali kao prednost....   za 3 mj idem roditi 3x  i kad čujem da su sad bebe u sobama svih 24 sata,strah me o tome i razmišljati  i samo se nadam da če sve biti u redu i da ču več treči dan zbrisati doma...  Svi kažu da su sad bolnice "prijatelji djece",trebali bi biti malo i prijatelji majki...

Moj porod je isti trajao malo duže, cca 17 sati, rodila sam u 3:15 ujutro, do 6 bila na hodniku i onda kad su me smjestili u sobu su mi dali i dijete i bila je sa mnom dok nismo izašli. Ali imala je odmah neki svoj ritam, spavala bi po 2-3 sata pa onda budna toliko i tako cijelo vrijeme pa sam i ja uspjela se malo uz nju odmoriti. A i nije bila neki plakač pa nam je i to išlo na ruku, manje stresa :)