Rooming in

Rodila sam ove godine i moje iskustvo sa rooming in-om nije bilo nimalo pozitivno… Nije da sam protiv toga da dijete nakon poroda boravi sa majkom 24h, jer to je ionako prirodno nama ženama da se brinemo ne samo o bebi 0-24, nego uz bebu i o starijoj djeci, pa čak i muzu (kada je bolestan a i kada nije) :))… 
Ali smatram da ako već postoji roomin in onda neka nas ostave na miru da si same rasporedimo kada cemo dijete dojiti, presvlačiti, kada ćemo se mi rodilje tuširati, kada ćemo se odmarati itd…
Nama je u sobu svako malo ulazila neka sestra i prigovarala… primjerice: ja dojila dijete na krevetu, tako je blaženo cikio a ona uleti kao policajka i otme mi dijete iz ruke, baci ga u ona njegova kolica i kaze da je sada doručak da neka prestanem odmah dojiti… itd. Pa, zamislite jadno dijete koje je fraze dobilo… ili npr: podojila sam dijete i lijepo je nahranjen zaspao, ja ga odložila u njegova mala kolica da odspava a sestra uleti…da što ja ne dojim dijete, da dijete treba cicati a na spavati…!??! Bilo je i prvorotkinja a da se nijedna sestra nije potrudila objasniti im bilo što u vezi dojenja…nego smo si međusobno pomagale jedna drugoj!
Tako da je tih prvih dana u bolnici bilo grozno ne samo meni već i ostalim curama koje su rodile…
Zaista jedno loše iskustvo… Čim smo došli doma bez imalo problema je sve funkcioniralo kako treba… bez medicinskih sestara, doktora, raznoraznih pametovanja sa strane itd… Mama i beba same znaju što je najbolje za njih…:))))

Mama2zg, a koja je to bolnica? Katastrofa…….

Meni je rooming -in nešto savršeno…Ok,možda zato što me od poroda držala neka euforija i nadljudska snaga (iak me tijelo nije slušalo prvih par dana ),a mrva je ko i sad,prava dobrica.. Gledaš ,maziš,dojiš,nunaš,presvlačiš to malo biće kraj sebe…i tek tad shvatiš da si mama..Za sva pitanja,strahove, imaš zvonce i stiže sestra..
Ne znam,čini mi se užasno hladno kad ti ga samo donesu par puta na dan,a i ne znam kako bi sa dojenjem,jer ovako kad je bio kraj mene sam vidjela po njemu kad je gladan…

Po meni je najbolje kad je djete non stop s majkom. Devet mjeseci samo maštaš kakvo će biti,pripremaš robicu i čekaš prvi zagrljaj….I onda da mi odvedu djete kroz noć! Mislim da tek onda ne bih mogla spavati. Imam četvero djece i svi su bili skroz sa mnom i dan i noć

Meni je to bilo super, nekako mi je bilo čudno da mi ga odnesu. Ali ja sam se osjećala sjajno i psihički i fizički a to je ključno. Svakako smatram da bi mame koje su premorene, u bolovima ili emocionalno nesigurne trebale imati opciju odnošenja djeteta bez da ih se gleda kao loše žene i majke.

Ja sam rodila u Vinogradskoj prije 2 god, nije bilo roominga i bila mi je totalna katastrofa kad su ga nosili od mene, plakala, histerija živa, jedva sam čekala rodit, upoznat ga, vidjet i mirisat i mazit, pazit, za 5 mj idem opet rodit tamo, i presretna sam kaj su uveli rooming, da nisu tražila bi bolnicu u kojoj ga imaju

Ja samo rodila na carski i bilo mi je užasno teško, u bolovima, ne možeš izvadit dijete iz krevetića, niti jedan položaj ti ne odgovara, mlijeka nisam imala, nerazumijevanje sestara …  dijete nakon 2 dana 24 sata samnom, a prva dva dana uzimali su je preko noći. Mislim da je to ok za onoga tko je imao prirodan porod i dobro se osjeća.

imala sam malo teži porod nakon kojeg sam prošla i hipovolemijski šok zbog obilnog krvarenja, no čim sam došla k sebi tražila sam bebicu na trbuh. do tada ga je tata nosao po rodilištu jer je bio na porodu. nije bilo baš jednostavno ustajanje i uzimanje k sebi na krevet, no često su mi i sestre pomagale pa mi je rooming-in bio sjajno iskustvo, kako smo se naučili na ritam spavanja i papanja tamo, tako se nastavilo i kod kuće.

ProudMomy

Ja nisam za rooming in od 24 sata. Meni je to bilo dosta traumaticno iskustvo koje me gotovo stajalo dojenja. U tri dana koliko sam bila u bolnici spavala sam 3 sata i to zadnju noc, kad sam se slomila i zvala sestre da ga odnesu. A mala bahata sestra me pogledala kao da sam najnesposobnija majka na svijetu, nabila mi je takvu griznju savijesti, da sam kad ga je odnijela, jos sat vremena plakala zbog toga. Slazem se da dijete treba biti sto vise uz majku, ali 24 sata je po meni previse, za zenu u tom pocetnom vrtlogu emocija. Kad sam dosla kuci pao mi je takav kamen sa srca, da vam ne mogu reci, dijete se smirilo, ja sam se smirila i sve je nekako bilo instinktivno i lako.

Je li s dojenjem poslije isto bilo sve u redu?

IvaP

ProudMomy

Ja nisam za rooming in od 24 sata. Meni je to bilo dosta traumaticno iskustvo koje me gotovo stajalo dojenja. U tri dana koliko sam bila u bolnici spavala sam 3 sata i to zadnju noc, kad sam se slomila i zvala sestre da ga odnesu. A mala bahata sestra me pogledala kao da sam najnesposobnija majka na svijetu, nabila mi je takvu griznju savijesti, da sam kad ga je odnijela, jos sat vremena plakala zbog toga. Slazem se da dijete treba biti sto vise uz majku, ali 24 sata je po meni previse, za zenu u tom pocetnom vrtlogu emocija. Kad sam dosla kuci pao mi je takav kamen sa srca, da vam ne mogu reci, dijete se smirilo, ja sam se smirila i sve je nekako bilo instinktivno i lako.

Je li s dojenjem poslije isto bilo sve u redu?

Sve je bilo u redu s dojenjem :-).
Ovo ti je moja prica o dojenju: https://klokanica.24sata.hr/roditelji/kolumne-roditelja/lagali-su-mi-da-je-dojiti-lako-1189 [klokanica.24sata.hr]
Sutra punimo godinu dana i jos dojimo :-)