Lonmi - postoji opcija da 02.02. otkazes svojoj ginekologici pregled i odes privatno, sto kazes na to?

anaAn

Lonmi - postoji opcija da 02.02. otkazes svojoj ginekologici pregled i odes privatno, sto kazes na to?

Eto... Nije ni to loša ideja.
Meni uz Chicco nije trebao Vir tako da nisam kupovala nit bi mi promočilo. Bilo mivje bitno imati dobre gaćice mrežaste. I dalje hvalim Abri-fix. 

Evo i fotkica od ovog sta mi je stiglo danas od Andy Brandy 
https://ibb.co/VtTtMGL

Lonmi, ja te potpuno kužim. Mene moji bolovi isto zafrkavaju iako sam sad dobila terapiju, malo mi je lakše, ali se svejedno na sve tresem. Mene pati cerviks, jel se još skratio i kakvo je stanje dolje, jer mi sve nešto čudno kad si stavljam utriće, a da ne spominjem strah od neke beštije od onog pregleda kad je dr puknuo kondom na sondi (iako sam zvala i pitala rekli su da ne bi trebalo biti problema). 
Mislim da se moramo pomiriti same sa sobom da je to takva trudnoća i gotovo. A isto tako i dopustiti si i loš dan i ako treba isplakati se pa polako dalje.
Baš sam si računala, mirujem već 7 tjedana, jučer mi je baš bila kriza, isplakala se ko kišna godina, nakupilo se, šta ću! Meni su preporučili mirovanje, ali ne strogo, ali sam svejedno na krevetu 90% vremena, ne sjedim, ne tuširam se dugo, jedem u krevetu itd, možda ne bih morala ali ja se tako osjećam sigurnije.
Zato, samo polako, psiha igra jako veliku ulogu u svemu. Ja sam si postavila ciljeve: prvi mi je 28tt, pa onda po 4tj, ako sve bude u redu nadam se ustati oko 34 tj i polako se kretati. 

anaAn

Lonmi - postoji opcija da 02.02. otkazes svojoj ginekologici pregled i odes privatno, sto kazes na to?

Da, da naravno 😊. On je samo mislio nek ne idem drugdje da cu tad opet vidjeti da je sve super 😊.
Moram prespavati i razmisliti. 

Lonmi - kuzim te totalno, stvara se napetost izmedju tebe i muza, a nije tvoja krivnja. Ne znam, nisam pametna sto bih ti rekla. Sama procijeni, hoces li otici kod privatnika ili sacekati sljedeci pregled. Kako god izaberes, izabrat ces dobro, jer bas kako je napisano - muskarci prolaze s nama od plusica na testu do poroda sve, pa ipak to ne prozivljavaju i dozivljavaju kao mi. Svaki odlazak na wc je trauma, ja znam kak je meni bilo kad sam na pocetku trudnoce koristila Utrogestan, i onak osijetim da mi curi nesto, palik svijetla, trcim na wc u strahu, tek mi onda sine, pa to su vaginalete 🥵 neopisivo je to sve. 
.
Ja nam uglavnom objema drzim fige da cemo tu 02.02. (Jer i ja tad imam pregled😉) pisati kako je pregled super prosao i kako su nam bebice super 🥰🤗

Nikac - moze ukratko info o kvaliteti i cijeni/dostavi, predivne stvarcice, sorry ako si to vec bila pisala 😚

danica85

Lonmi, ja te potpuno kužim. Mene moji bolovi isto zafrkavaju iako sam sad dobila terapiju, malo mi je lakše, ali se svejedno na sve tresem. Mene pati cerviks, jel se još skratio i kakvo je stanje dolje, jer mi sve nešto čudno kad si stavljam utriće, a da ne spominjem strah od neke beštije od onog pregleda kad je dr puknuo kondom na sondi (iako sam zvala i pitala rekli su da ne bi trebalo biti problema).
Mislim da se moramo pomiriti same sa sobom da je to takva trudnoća i gotovo. A isto tako i dopustiti si i loš dan i ako treba isplakati se pa polako dalje.
Baš sam si računala, mirujem već 7 tjedana, jučer mi je baš bila kriza, isplakala se ko kišna godina, nakupilo se, šta ću! Meni su preporučili mirovanje, ali ne strogo, ali sam svejedno na krevetu 90% vremena, ne sjedim, ne tuširam se dugo, jedem u krevetu itd, možda ne bih morala ali ja se tako osjećam sigurnije.
Zato, samo polako, psiha igra jako veliku ulogu u svemu. Ja sam si postavila ciljeve: prvi mi je 28tt, pa onda po 4tj, ako sve bude u redu nadam se ustati oko 34 tj i polako se kretati.

E moja danice, zao mi je svakoga tko prolazi bilo sta takvo kroz trudnocu. Gle, mene muci taj iscjedak, ali sto se same trudnoce tice stvarno se ne zalim. 
Samo ne mogu u svojoj glavi naci mir i prihvatiti cinjenicu da nije 100% super jer tonem svaki put kad mi se to dogodi, tonem zbog misli da se nesto nutra događa, nesto krvari i da ce s vremenom nesto biti mojoj bebi, a nitko to nije ni probao spriječiti. 
Mogu misliti kako je i tebi, doktori, bolnice, ta nezgoda s tim na uzv. 
Mislim da moramo samo misliti pozitivno i probati izgurati cim dulje.
Meni je lakse kad tu popricam bez obzira kakvu odluku donesla nakraju, nekako mi to pomogne i umiri me.
Nemam s kim inace, muz razumije ali opet i ne razumije.
Kolegice nisu to prosle ili su kratko trudne i nedaj Boze nesto takvoga. 
Ovo tu mi je nekako umirujuće. 

Lonmi

danica85

Lonmi, ja te potpuno kužim. Mene moji bolovi isto zafrkavaju iako sam sad dobila terapiju, malo mi je lakše, ali se svejedno na sve tresem. Mene pati cerviks, jel se još skratio i kakvo je stanje dolje, jer mi sve nešto čudno kad si stavljam utriće, a da ne spominjem strah od neke beštije od onog pregleda kad je dr puknuo kondom na sondi (iako sam zvala i pitala rekli su da ne bi trebalo biti problema).
Mislim da se moramo pomiriti same sa sobom da je to takva trudnoća i gotovo. A isto tako i dopustiti si i loš dan i ako treba isplakati se pa polako dalje.
Baš sam si računala, mirujem već 7 tjedana, jučer mi je baš bila kriza, isplakala se ko kišna godina, nakupilo se, šta ću! Meni su preporučili mirovanje, ali ne strogo, ali sam svejedno na krevetu 90% vremena, ne sjedim, ne tuširam se dugo, jedem u krevetu itd, možda ne bih morala ali ja se tako osjećam sigurnije.
Zato, samo polako, psiha igra jako veliku ulogu u svemu. Ja sam si postavila ciljeve: prvi mi je 28tt, pa onda po 4tj, ako sve bude u redu nadam se ustati oko 34 tj i polako se kretati.

E moja danice, zao mi je svakoga tko prolazi bilo sta takvo kroz trudnocu. Gle, mene muci taj iscjedak, ali sto se same trudnoce tice stvarno se ne zalim.
Samo ne mogu u svojoj glavi naci mir i prihvatiti cinjenicu da nije 100% super jer tonem svaki put kad mi se to dogodi, tonem zbog misli da se nesto nutra događa, nesto krvari i da ce s vremenom nesto biti mojoj bebi, a nitko to nije ni probao spriječiti.
Mogu misliti kako je i tebi, doktori, bolnice, ta nezgoda s tim na uzv.
Mislim da moramo samo misliti pozitivno i probati izgurati cim dulje.
Meni je lakse kad tu popricam bez obzira kakvu odluku donesla nakraju, nekako mi to pomogne i umiri me.
Nemam s kim inace, muz razumije ali opet i ne razumije.
Kolegice nisu to prosle ili su kratko trudne i nedaj Boze nesto takvoga.
Ovo tu mi je nekako umirujuće.

Tako mi je samoj, požalim se onda dobijem neke komentare kao da već svima idem na živce s tim bolovima i strahovima. Ovdje nitko nikog ne osuđuje i uvijek ste sve bile pune podrške za mene ♥️

danica85

Lonmi

danica85

Lonmi, ja te potpuno kužim. Mene moji bolovi isto zafrkavaju iako sam sad dobila terapiju, malo mi je lakše, ali se svejedno na sve tresem. Mene pati cerviks, jel se još skratio i kakvo je stanje dolje, jer mi sve nešto čudno kad si stavljam utriće, a da ne spominjem strah od neke beštije od onog pregleda kad je dr puknuo kondom na sondi (iako sam zvala i pitala rekli su da ne bi trebalo biti problema).
Mislim da se moramo pomiriti same sa sobom da je to takva trudnoća i gotovo. A isto tako i dopustiti si i loš dan i ako treba isplakati se pa polako dalje.
Baš sam si računala, mirujem već 7 tjedana, jučer mi je baš bila kriza, isplakala se ko kišna godina, nakupilo se, šta ću! Meni su preporučili mirovanje, ali ne strogo, ali sam svejedno na krevetu 90% vremena, ne sjedim, ne tuširam se dugo, jedem u krevetu itd, možda ne bih morala ali ja se tako osjećam sigurnije.
Zato, samo polako, psiha igra jako veliku ulogu u svemu. Ja sam si postavila ciljeve: prvi mi je 28tt, pa onda po 4tj, ako sve bude u redu nadam se ustati oko 34 tj i polako se kretati.

E moja danice, zao mi je svakoga tko prolazi bilo sta takvo kroz trudnocu. Gle, mene muci taj iscjedak, ali sto se same trudnoce tice stvarno se ne zalim.
Samo ne mogu u svojoj glavi naci mir i prihvatiti cinjenicu da nije 100% super jer 

Tako mi je samoj, požalim se onda dobijem neke komentare kao da već svima idem na živce s tim bolovima i strahovima. Ovdje nitko nikog ne osuđuje i uvijek ste sve bile pune podrške za mene ♥️

Ljudi ne razumiju, razumiju oni koji su slicno prosli, ali rijetko tko te danas bas hoce saslusati i utjesiti.
Lijepa rijec i podrska nekome tko se boji jako puno znaci ❤️.
Ja sam jedna od onih koja svakome pokusa pomoci koliko god moze, bilo savjetom, djelima, ne bitno. 
Ja se puno bolje osjecam kad mogu nekome bar malo popraviti dan, a volim i kad mene netko hoce saslusati. Tu stvarno nema osudivanja i to je super.