Svaka cast bubica!

bubuce svaka čast, pogotovo za prvi porod, 40 savova.
mene je tog rezanja-pucanja strah za popizdit, i još nikako ne kužim zašto im je toliki problem dati ženama da setaju kad se sve puno bolje otvaraju tako, pa u čemu je problem ne kužim i njima bi bilo lakše..

bubice... svaka čast :) tena i mene je isto tog pucanja/rezanja strah.... al bit će kako bude.... masirat mi se na kraju ne da... probala, ne da mi se to stalno, pa smo dragi i ja zaključili da kak bude bit će... iako me on uvjerava da mi je koža elastična...

Cure nemojte se bojati,meni je tako ispalo jer su se zurili da sve sto prije zavrse.dok sam radjala svi su boxovi bili puni kao i predradjaona,pa pretpostavljaam da je zbog toga jer nije bilo uopce nikakve indikacije za epizotomiju.curica je bila sitna i mislim da bi je bez iceg rodila u jos jednom trudu.a sa deckom su se stvarno trudili da me ne rezu,al mamin sin je glavat i sve je islo jako brzo pa su me rezali na moj zahtjev.ako ce vas utjesiit ,moja mama je rodila cetvero bez ikakve intervencije,s tim da je jedna beba imala pupcanu vrpcu dva puta omotanu oko vrata a jedna beba je bila 4850 teska.fora je u tome da bi ona u rodiliste dosla na sami kraj,ostatak je doma odradjivala i sve je islo lijepo i prirodno...uglavnom ako do rezanja i dodje,nije strasno jer je to jos samo jedan korak do malog zlata u rukama

:) i moja je beba glavata... na tatu... a bit će i veća... tak da se nadam da sam fakat dovoljno elastična hahah a što se ostanka doma tiče, ja sam ti nekih pol sata od bolnice pa mislim da će me dragi u auto strpat čim mi vodenjak punke,,,

Ah ti muski... mog da se pitalo ja bi zadnja dva mjeseca trudnoce kampirala ispred rodilista

ma ja ću krenuti za bolnicu tek kad mi trudovi budu na 5 min, a onda ću se još malo sestat po hodniku pa se tek tada ići prijavit, znam da će dragi pizdit ali baš me briga ne pada mi na pamet doći čim trudovi počnu pa tamo na lijevom boku ležati cjeli dan, jer znam da ne daju puno da se mičeš i okrećeš, tako da sigurnije mi je ovako..

da tak sam i ja razmišljala jer kad dođeš odma pa te polegnu i nema micanja ko zna koliko sati pa te mrcvare bezveze

Moje iskustvo...ne žurite u bolnicu. Noć s 24.11. na 25.11. primili su me trudovi, razmak svakih 10 min. Budući da sam 25.11. ujutro bila naručena na CTG-e i pregled p. vode nisam isla nego sam čekala jutro.Na pregledu me doktorica ostavlja u bolnici i kaže šećite, mozda će bit danas, možda noćas..Plodna voda je mliječna, otvoreni ste prst i pol.Termin je bio 23.I tako sam cijeli dan šetala po sobi jer su na hodniku majstori mijenjali pločice. Večernja vizita kaže 3 prsta, šečite dalje. Oko 11 uvečer ispao mi je sluzni čep u cijelosti, trudovi su urazmaku 3-5 min, al sestre kažu da nisu dovoljno jako jer ne izgledam kao žena koja pati od bolova (što god to značilo). U 4 ujuro razmak 2-3 min. i boli jako. Doktorica me pregleda i kaže 5 prstiju, rađaona. Ja sva sretna to je to, sad malo stisnem i momak je tu. U rađaoni standardni postupak, opet šeći do pol 6 pa tuširanje i u 15 do 6 na stol. Sad sam već 7 prstiju otvorena, prokidaju mi vodenjak i uključuju drip. Boli jako, al je babica super i zajedno prolazimo kroz trudove. U 7 nova smjena, nova babica, odlična, prolazimo zajedno trudove..Stalno me obilazi, stalno mijenja plahte, pere me..U 10 sam skroz otvorena, kaže babica sad će to i dalje je iz mene. Bebač je visoko i ojačavaju drip na 75, e sad me počinje jaako boljeti, trpim i dalje. Babica predlaže loptu, skakučem, dišem, uzdišem, a bebač ni makac. Trudovi su tako jaki da i se tijelo grči, pokušavam se opustiti, al ne ide. Od 13 mi se javlja nagon za tiskanjem. Babica predlaže da tiskam da ćemo tako pogurati bebu, al maleni se ne da. U 15 nova smjena, doktorica koja je predložila ostanak dolazi na smjenu i zbunjeno me gleda. Pita kad sam jela zadnji put i kaže da mi odmah uključe glukozu. Dolazi sa starijim kolegom koji me pregledava i kaže, beba je visoko, al pogurajte to, nema carskog (ona ga je valjda njemu nasamo predložila). Ja šutim i ne tražim carski kap valjda oni znaju.Tiskam od 13 i sad sam već jako iscrpljena. Doktorica mi obećava da će me pregledati u 16 pa ćemo odlučit što dalje. Prije toga sam tiskala, a babica je pokušavala poguratit bebu, a doktorica nešto okrenuti, ne znam..Boljelo je jako, sad više ne mogu trpit bol i počinjem jaukati. U susjednom boxu počinje porod, meni govore da se strpim i tako ja čekam do 16.45. dolazi doktorica sa starijim kolegom, drugi, liječnikom koji inače radi privatno i koji mi je uzv kontrolirao trudnoću. Nije me ni pregledao, samo je stirnuo moj trbuh u području guze mog dječaka i zadnje što čujem jest:"Porod je stao, hitan carski". Skidanje, prebacivanje, brauile u svakoj ruci po dvije valjda, anesteziolog koja je dotrčala, voze me u salu..Budim se u sobi oko pol 8 26.11., u čudu gledam gdje mi je trbuh..sestre oko mene, a moje prvo pitanje: "Kako je moj dječak" i drugo: "A jel lijep?". Sad se već svi smiju..Rodila sam dječaka teškog  4140 g i 52 centimetara dugog. Ugl. zovem muža, koji je u ludilu jer sam cijeli dan u rađaoni, pa mamu koja je u još većem ludilu samo da im javim da smo oboje živi. Muž je došao odmah u bolnicu, pustili su ga i vidio je i mene i malog..Ja inzistiram da mi pokažu malog i jesu..Dobro smo oboje to je najvažnije. Ujutro me obilazi doktor (privatnik) da vidi kako sam, ja, ja se krivim što jetako završilo i pitam gdje sam podriješila. Jednostavno objašnjava da je vjerovatno neka infekcija u pitanju koja je priječila da se trudovi šire i spuste bebu, da se smirim da nisam kriva i da čuvam sebe i bebu. Zbog glupe infekcije maleni je 9 dana bio na intenzivnoj..
Od subote smo konačno kući, zdravi oboje, još malo izmučeni od poroda, al konačno uzivamo i super nam je. Rodila sam u OB Vinkovci i samo mogu reć da bi babici Sanji bila i jamac za kredit koliko je bila dobra prema meni, sve smo pokušale jednostavno nije islo, ona mi je pomogla kao malo tko.Velika zahvala i dr. Dojčinović...
Što se tiče vk rodilišta sve pohvale sestrama zaduženim za bebe na odjelu i sestrama na intenzivnoj, sestre za mame su kako koja, al meni je svaka pomogla. Neke s većim osmijehom, neke s manjim,ali bile su tu kada sam ih trebala. 
I da..s vremenom se sve zaboravi...

O Bože..tek sad vidim koliki mi je post...