Evo da vam ispričam svoju priču s carskim rezom i porodom. Beba je bila okrenuta na zadak i nije se okrenuo do 39 tj što znači da i neće, bar u mom slučaju još je ustanovljen i manjak plodne vode, bebu su ocjenili na težinu od 3200 -3500 . Fino su fulali.
Imala sam sreću da mi je vodenjak puknuo taj dan kada su me primili u bolnicu te su me poslali na carski pod spinalnom anestezijom. Dok su me stavljali na stol bila je neka baba anesteziologica koja je komentirala da bih ja trebala roditi normalnim putem i da bi me na Sv. Duhu porodili  dok je beba na zadak. iskreno me je to prenerazilo jer je bebač izašao skoro 4 kg a ja baš i nisam neke velike konstrukcije , tako da svaka čast Vinogradskoj sve osim carskog reza u ovom slučaju za mene bi bilo mesarenje. Koliko god operacija dok te režu i navlače dok si budna djelovala zastrašujuće , nikada neću zaboraviti tih par sekundi koliko mu je trebalo da zaplače i prvi pogled na mog bebača.
Ubod u kralježnicu nije toliko strašan, meni je bilo strašnije to šivanje i navlačenje no ekipa kirurga je bila super kao i ostali, svaka im čast.
 Stavili su me na noge taj isti dan poslje ručka  a operacija je bila gotova oko 2 ujutro i trajala je možda 45 min,dobila sam i doručak što me osobito veselilo :D a najviše me je veselilo da su mi bebača donjeli u zoru da se mazimo i da cica, s njim sam od tada bila po cijele dane i sve mi se nekako s njim činilo lakše, nisam mislila ni na bolove ni na išta drugo. Post je malo duži no moram ispričati da carski rez nije toliko strašan koliko sam mislila, mljeko je došlo 3 ili 4 ti dan . Prva dva dana nisu baš bila super ali ima ljekova za bolove i preporučila bih ženama da ih i koriste jer sam svjedočila da trpe bolove a nema potrebe za tim jer samim time mljeko neće prije nadoći baš suprotno. Deseti je dan od operacije još uvijek rana boli i zateže no vrlo se dobro osjećam što nisam mislila da budem. Zato cure samo hrabro! koliko sam svjedočila i prirodan porod je traumatičan i stresan i bolan isto kao i carski. Za svaku opciju treba biti hrabra i čvrsta i ne biti pič..ca jer se sada treba pobrinuti za bebu

bravo jojo! čestitam
ne vjerujem da bi netko išao poroditi bebu na zadak, to mi zvuči zastrašujuće

Jojo :)  drago mi je da je sve prošlo ok i da si unatoč carskom ok :) a to da su te na zadak trebali prirodno porodit...pa jel ona normalna? Meni je dr rekao da se to malo gdje radi pogotovo prvorotkama....

jojo, baš mi je divno dok čitam da i nije tak traumatično i ne znam kaj. Super si se postavila  
Želim ti brz oporavak i šaljem puno pusa tebi i mišeku tvojemu 

Pravi stav 
Brz oporavak ti želim! 

jojo cestitke...super si to rijesila...
dok sam ja bila u predradaoni poradali su prirodnim putem zenu kojoj je dijete bilo na zadak... sve je super proslo...ni pukla ni rezana... jedino je to kaj je to zenskoj bilo 5 dijete..

moj ''mali'' bebac je došao na svijet prije pet mjeseci.o porodima sam čitala na raznim forumim i slušala žene (koje nisam ni pitala) koje su imale strašna iskustva.kako mi se porod bližio,tako su sve češće govorile tipa ''ufff a kad te stave na drip,to su bolovi očajni'', ''a tek ako te budu šivali,a oće jer ti je prvo'' itd. da ne razglaban sada.od tolkog stresa i straha nisam mogla spavat dva tjedna prije termina,sanjala bi porod.termin mi je proša,i trudove sam dobila tjedan dana nakon.u 3 sata,nakon što sam ručala osjetila sam jaku bol u leđima.trudovi su odma počeli u razmaku od 5 min,a ja sam se osjećala nespremnom.išla sam rodit u bolnicu u Sinju i moram reći da ću svako dijete tamo ić.pohvale babici,doktoru pa čak i čistačici.u 3 mi počeli trudovi a već u 5 za 10 sam držala svoju bebu od 4000g.imala sam 18 šavova tako da ta 4 dana u bolnici nisam mogla ni uzest svoje dijete ni otić sama na wc,a one su ga nosale i hranile (nisan imala mlijeka prva tri dana),vodile me na wc,kupale me...ma sve.da skratim priču,svakoj ženi je porod drugačiji i ne boli svaku isto,al činjenica je da sve zaboraviš u onom trenu kad čuješ plač svoje bebe 

rose 31 svaka čast, mislim divno je imait tako brz porod ali vjerujem da ti uz 18 savova nije bilo lako.
potpuno se slažem s tobom da smo sve različite i žao mi je što si se tako bojala, stvarno ne treba slušati ničije priče i ići na porod s pozitivnim stavom, nadati se najboljem

svaka priča s poroda je subjektivna, svako taj čin doživljava na svoj način. 

moji su trudovi počeli vrlo lagano. 40+4, ponedjeljak ujutro sam bila na pregledu i pri pregledu otišao sluzavi čep. tad sam znala da će ubrzo i trudovi početi, ali to se odužilo do večeri. šetala sam se po dvorištu, razgovarala sa susjedima, kad me nešto presjeklo u križima. otišla sam u kuću i sjela. eto opet boli. i tako svakih 5 minuta. priupitam ja svekrvu da li bi to mogao biti početak trudova i dobijem potvrdan odgovor. da ne duljim previše, i muž i ja smo se spremili na spavanac. svaki trud sam prodisala i nastavila spavati. oko 3 ujutro me muž pitao hoćemo li u bolnicu. ja nisam bila sigurna da li  mi je vodenjak pukao, pa sam pristala. 
oko 4h smo stigli u bolnicu, pri pregledu je pukao vodenjak i vidim ja na doktoricinim rukavicama mekonij. dobijem paket klistira i brijanja, pa u boks. muža su pustili k meni kad je prošla vizita i spasio me masirajući mi križa. oko 10h je primalja došla i tad me zarezala. tad mi je objasnila kakav ću položaj zauzeti pri porađanju, ali je vidjela da sam u nekom deliriju pa me prikopčala na drip (moram priznati da nije bilo nikakve razlike u bolovima). za pola sata sam sama sebi rekla da je dosta "mučenja", kad je došla primalja ja sam zauzela položaj i u dva truda je sinek bio vani. stavili su mi ga na grudi, a on je vikao i vikao.... mazili smo se neko vrijeme, onda je tata otišao razglasiti veselu vijest, a ja u budnom i veselom stanju čekati odlazak na odjel i ponovno druženje sa mojim malim sinekom (malim 51cm i 3730g). 

Jojo, rose i dillb cestitke na hrabrosti i snazi! Tako treba cure biti jake i pozitivnog stava jer sve to radimo za najvecu ljubav u zivotu.