Svaka čast maky89 da si to izdržala i iskreno ti želim da drugi put prođe sve u redu ! Čestitam na anđelu 

Hvala ❤ iako iduci mj slavimo 1 rodendan porod kao da je jucer bio

Čitam vaše priče i moja mi izgleda smiješna, ali s obzirom da je nedavno prošlo 10 godina od 1. poroda svega sam se sjetila.. dakle, prvo dijete, ja na ležanju kod kuće zadnjih 6 mj. Usred noći (2 h) puče vodenjak, polako se spremam budim muža, idemo u bolnicu..neću u detalje.. do rađaone je proteklo skoro 3 sata..onda me uglavili za krevet, a meni se ukoćila desna noga, kažu ne smiješ se okrenuti na desno..ok, pati..u pola 7 jutarnji doktori i vizita..trudovi? pita doktorica, ja kažem jok, pita koliko sam tu rekoh ja, a ona kaže dajte drip..u 7 stiže drip..sama u sobi čekam što će biti, tek kroz sat vremena počeh osjećati prave trudove i krenuh dahtati.. ni glasa od mene samo puff-puf-ouff-puf.. u pola deset doktorica ide do trudnice u boksu pokraj koja urliče zadnja 2 sata, virne k meni i kaže: ona druga čeka, ova rađa sada!! I zbilja, podigli me, spustili noge i sa tri tiskanja rodio se sinek!!! Ja super, nazire se mala ranica, dođe "šivač" i kaže: nije popucala, ali ipak za svaki slučaj da ova crtica (1mm) ne ode dalje..i krene on tako šivati ja se derem ko manijak jer mi nitko nije dao anesteziju prije šivanja i nitko o tome nema pojma! No i to je prošlo..Pet godina kasnije na svijet je došla i seka..odosmo muž i ja na pregled, doktorica kaže javite se u rađaonu, ja pitam zašto? ona kaže otvoreni ste 4 prsta..ja sva zbunjena objašnjavam da je tako već 3 tjedna, ona daje uputnicu i kaže: rađaona...izašla van, obavijestila supruga i mamu, mamu poslala po torbu a MM i ja sjedosmo u restoran i naručismo pošteni ručak..lijepo se najedosmo došla mama, pravac rađaona...tamo nakon priprema zaboravili na mene..čekala cca sat i pol..potražila sestru, kaže ona jooj, izgleda da su vas zaboravili..no krasno..napokon pojavi se babica odvede me u rađaonu, dovedoše i MM, sjedimo/ležimo mi i pričamo dolazi simpa doktor i kaže: Trudovi? Vodenjak? ja opet kažem: jok! Sav zbunjen pogleda me i kaže: čekamo..čekasmo nekih 45 min. dodje natrag, da drip i kaže sad će...i vidi vraga počeše trudovi, opet puf-puf-pih-pih i za cca 45 min. čuje sestra da se nešto događa, pogleda i kaže: ova rađa!! kao i prvi puta 3 tiskanja uz pomoć MM i super sestre (koja mi je držala desnu nogu jer mi se opet ukočila) i plop!! ispade mala curica.. familija je dobila još jednog člana, gotovo bezbolno i brzo, bez pucanja i šivanja.. cimerice me mrzile jer sam bez problema sjedila..a ja sam uživala u svojim anđelima :-)

Mmama,  (nisu me u sobi cure lijepo gledale ) ne kužim tu zavist, umjesto da im je drago da se ne pate svi kao većina. Nakon poroda ja sam mogla hopsati po hodniku iako sam šivana, a druge cure nisu na miru mogle ležati koliko ih je stezao rez, ali sam zato bila ja tu da im dodam torbu s poda ako su trebale, pomogla do wc-a...

cure, evo i moje priče s poroda. vodenjak puknuo u ponedjeljak oko pol osam navecer. mislim si ma pricekat cu jos malo jer sam znala da mi je bolje sto duze bit doma. bolilo jos nije nista.  nakon sat vremena ipak sam odlucila uputit se prema rodilistu jer mislim si bolje da sam tam pod kontrolom jer ta voda nikak da prestane curit. u auto se nakrcala cijela familija:). muz odradjuje nocnu. zovi njega i laganini prema svetom Duhu. u 9 dosla tamo. primila me jedna simpaticna sestra. tamo klasika. presvukla sam se, sestra cijelo vrijeme prica sa  mnom. od bolova ni b i dalje. cekam doktora. dolazi pregledava me i veli tek dva cm otvorena. mislim si no krasno. ovo ce bit duga noc. i tak je i bilo. sljedece me salju u sobu, obavljaju klistir malo prije ponoci. sad vec pocinje nesto bolit al nist strasno. od cijele price valjda je najgori onaj ctg na koji ti prikopcaju jer moras lezat na boku a boli sve jace. tak da sam kad goda sam mogla molila da idem na wc. u pet ujutro dolazi doktorica i veli 4 cm otvorena. mislim si isuse dragi ja ovo necu izdrzat. trazim nekaj protiv bolova a nije me utjesila ni kad je rekla da cu rodit oko podneva. naravno vrijeme stoji. kad sam bila dovoljno otvorena napokon salju me u boks. pitaju dal zelim epiduralnu. i naravno od onog prvog ne molim da mi ju daju jer me trudovi sad vec rasturaju. svakak preporucam to pogotovo ako se tak polako otvarate ko ja. istina je da trudove ne osjecas ali ipak uspijes nekako tiskati. uglavnom da skratim pricu, u cetri truda dolazi moja mala princeza. bilo je malo frkovito jer se nije dala van pa se spominjao vakum al onda kad mi je doktor stavio ruku da joj opipam kosicu i nasalil se da ima vise kose nego on, e onda sam iz sve snage ju izgurala van. rodjena je u 11.15, apg 10/10, 34000, 50 cm. svaka cast doktoru Matijevicu koji je i poslije dosao provjeriti kako sam. svaka cast svakoj sestri i svakom pojedinom doktoru koji su bili tamo uz mene. rodila bi tako jos deset puta. rekla sam da cu ih i javno ishvalit jer stvarno zasluzuju. sve u svemu tezak i  dug porod ali opet bi sve ponovila sutra. naravno da bol ne zaboravis al cemu razmisljat o tome jer svaki put kad je sve sad gotovo i mala misica uljepsava svaki dan svim trudnicama zelim da im porod prodje u redu i ne morate se bojat jer bol na kraju krajeva prodje a ostane nesto puno ljepse

koala jako lijepa prica..super da je sve dobro zavrsilo..

Cestitam ti Kad si rodila ??nisam skužila jesi uzela epiduralnu ili nisi ?