Priče s poroda

Hvala Vam cure od . Želim vam svima da vam porod prođe što brže i na način kako vi to želite  sretno vam svima

Boba, cestitam!!!! 

Boba cestitam

Prvo da čestitam svim mamicama na hrabrosti!! 

Dakle, moj porod je ovako krenuo,.. termin mi je bio 24.02. i točno u ponoć sa 23. na 24.02. puknuo mi je vodenjak.. ali ne skroz nego je lagano vodica curkala, pošto su mi svi rekli nemoj žuriti u bolnicu jer ćeš tamo dugo čekati do poroda, ja otišla u krevet ali bila sam u nekom polusnu... ujutro u 5 ja puna vode... budim muža i kažem idemo.. stavljam ručnike u auto, na sebe, posvuda i stižemo u bolnicu. u pola 6 su me pregledali i rekli 1 cm otvorena  (samo?) dobro, kažu oni krenut će vaši prirodni trudovi pa ćemo ih pričekati i poslali me u predrađaonu, tamo su me ispikali 10 puta jer nisu mogli pogoditi pa su mi ruke poplavile da nisam mogla micati s njima, i k tome plodova voda curi ko luda.... reko ajde.. bude sad  i šećem ja, šećem.. nema mojih trudova... došao nakon par sati neki dežurni doktor i kaže da ne smije proći više od 24 sata nakon puknuća vodenjaka do poroda, a ja njemu kažem da i dalje nemam trudove, već je bilo 15h popodne, sve oko mene rađaju... pa ide 16, 17, 18, 19, 20 itd... ja ih molim da nešto naprave... negdje 5 puta u danu na silu su me probali otvorit (boli za pop.....!!!!!) i daju oni meni antibiotik jer je već puno prošlo od puknuća vodenjaka... super... i kasno navečer sjete se dati gel za otvaranje i trudove (jer uopće nisam imala svoje). super je činjenica da moraš ležat prikovana za krevet dok gel djeluje a to je 6 sati... počinju trudovi.. već me leđa bole, svi mišići, umorna sam a ne mogu spavati od nervoze i bolova već drugu noć.. prošlo je 6 sati i dolazi doktor i daje još jednu dozu gela, znači još 6 sati ležanja uz sve jače bolove... otvorena NIŠTA! 1 i pol centimetar-... panika me lovi, sve sam umornija, i sve živčanija, tražim ih da nešto poduzmu jer ne mogu više, i zašto se ne otvaram??  dolazi jutro... moji napravili frku u bolnici da me porode više i u 10 ujutro dolaze pravi doktori! odmah kažu na drip, nakon toga sam sama tražila klisitir jer su zaboravili... voda curi i curi..... oko pola 11 dobila sam drip i kreće... trudovi sve jači i sve žešći... već nakon pola sata bili su na 3 minute.. prolaze sati... sve boli a ja i dalje ne smijem iz kreveta i ludim!  dolazi nakon nekog vremena doktor i kaže 3 cm otvorena, ovo nije moguće! ti ideš na epiduralnu jer nećeš izdržat, dvije neprospavane noći, 14 sati trudova i prisilnog LEŽANJA, a od otvaranja ništa.. i ode... trudovi sve jači i jači, postaje neizdrživo, ali pušem ja, rekoh sad će.. pojačavaju dozu... prošlo još neko vrijeme, sad je već 13:30, idem u rađaonu, otvorena 3 i pol cm!! a boli ajmeeee !
stiže anesteziolog (u tom trenutku je on bio Bog za mene), daje epiduralnu i bol se polako smanjuje...  ali i dalje osjetim i ispušem trudove,.. povećavaju dozu dripa opet.... otvaranja nema! već je prošlo skoro 40 sati od puknuća vodenjaka... oko 14:30 pali otkucaji srca i hitan carski, u transu se sjećam da sam molila anesteziologa da bude uz mene jer se jako bojim carskog i rezanja (gledala sam na tv-u i ostalo mi je u ružnom sjećanju), cijelo vrijeme me je bodrio i tješio (siroti ) a  tako je bio drag i strpljiv sa mnom... ulazimo u operacijsku i ja njemu kažem da teško dišem i da se ne osjećam dobro, povećava dozu epiduralne ili čega već... počeli su s operacijom a ja kažem da jako osjećam i da me boli, jel to tako mora bit ili od moje panike više ništa ne djeluje?? nakon par sekundi izvade oni mojeg Kikija i čujem plač ! samo to mi je trebalo, da ga čujem da je dobro! u tom trenutku sam zaspala momentalno, tek kasnije sam saznala da su mi dali opću anesteziju al izgleda da se nisam dala dok ga ne čujem..  nisam ga prva vidjela , muž ga je vidio i slikao.... probudila sam se nakon nekog vremena, ni sama ne znam kada i donijeli su mi moju ribicu, ajme nema ljepšeg osjećaja na svijetu... on je živ i zdrav!! i tu je sa mnom! sreća mamina  25.02.2014. 15:15h

Ivanaa daj reci gdje si radjala. Mene nije strah bolova, znam da ce boljet i proci cim rodim, ali me itekako strah na koju cu "strucnu" osobu naici. S obzirom na masovnu kupovinu diploma po nasim fakultetima mora se covjek zapitati-da li je doista netko doktor ili samo ima papire. Prosli put mi doktorica nije vjerovala da beba ide van ( doslo mi je da joj velim koka ne radjam prvi put znam taj filing) a kad ono kroz par sekundi sam sto je spustila plahtu i napravila korak, ja zaurlala jer sam skroz popucala bebina glava vani ,ona digla plahtu skuzila da je porod, sva se stresla i pocela urlat porooood. Iritira me sto ti mladi doktori misle da su svi porodi vise manje isti i sto misle da sve znaju a mi koje prozivljavamo to nemamo pojma. A nakraju posljedice trpimo samo mi i nase bebe. Dogodi li mi se nesto bebi zbog necijeg ega ili neznanja...ne bi toj osobi bila u kozi.

Ivanaa - stvarno si se jadna namučila. Sreća pa je ipak sve dobro završilo.

Ivanaa svaka čast! Dobro si ti to odradila!

Hvala vam od srca!! 

Evo da i ja ispricam svoje iskustvo...prvorotkinja sam rodila sam 40+1 djecacica 3500 i 53...trudovi su poceli u pola 3 ujutro bili su pravilni ali ne tako bolni...cistila sam se do pola 5 kada sam pocela krvarit nike bio sluzni cep vec cista krv tada sam podigla muza i zaputila se u rodiliste...po primitku babica me pregledala i pripremila za porod te sam u pola 9 stavljena na stol i odmah prikljucena na kisik....nakon busenja vodenjaka stavili su me na drip i tada su krenuli jaci bolovi...trudovi su pocimali od 30 pa sve do 80 od 12 sati trudovi su bili sve jaci i jaci pocimali su od 80 pa sve do 180 oko pola dva.bebici su pali otkucaji pa se na brzinu okupila cijela vojska doktora a mene panila uhvatila no i to je proslo bebac se okrenuo i vratili se otkucaji...oko 2 babica prisla sa full opremom.da me porodi otvorena svih 10 prstiju trudovi i dalje 180 a beba nece van oko pola 5 pocinjem molit babicu da zove dr do tad.nisam glas ispustila trudovi krecu od 100 do 270 a tijelo vise ne tiska nego se trese...dok su one odigrale partiju pasijansa dosli su i dr...u tom trenu dolazi babica i govori "mi ne znamo kako s njom komunicirati" da sam imala.malo snage cula bi me ali sam cuvala tu "snagu "za porod...u jednom trenu dignem pogled na nju a ona se priprema skocit na trbuh ne bi li.potjerala bebu dr je sprjecava i nareduje.hitnu sc kada su me babice vozile do sale ta pametna mi je podrugljivo rekla eto sad ces na carski jesi sretna...u 18:22 roden je moj.car apgar 9/10 u prvoj min u roku 5 min 10/10 nisam cula prvi plac i nisam ga vidjela do sutra...mje iskustvo nije bas najljepse ali mi zene mozemo izdrzati naj jace bolove mi zene smo stjene i bez obzira.na ovako ruzno iskustvo spremna sam sve to proc ponovno ovaj put nadajuci se da cu cut prvi plac svog andela...