Nekad nam svima nekad dođe da nešto što nam se sviđa ili nešto što nam je preslatko jednostavno zagrlimo jako, jako i ne puštamo… No, nekad i prejako?
Nekad ugledamo nešto toliko simpatično, slatko, predivno, toliko privlačno da to jednostavno moramo dotaknuti, zagrliti, a nekad nam dođe da to napravimo onako jako, jako, čvrsto, da to nešto ili tog nekog ne ispuštamo iz zagrljaja. Takav poriv često imamo kad su u pitanju – mala djeca.
Da, zvuči malo… pomaknuto, ali dođe nam nekad da ih štipnemo za one obraščiće ili one buckaste nožice, i to onako da u to štipanje prenesemo sve ono oduševljenje i ono što nas preplavi kad vidimo tu slatkoću. Pretjerano? Da. Možda čak bolno? Moguće. Agresivno? Pa, možemo to i tako nazvati.
Upravo o tom je govorila jedna mama i TikTokerica Sadie Golden (@sadiebreann_) u jednom od svojih videa. Dok drži jednu od takvih preslatkih, bucmastih beba – baš onakvih koje poželimo štipnuti – ona govori o ovom „fenomenu“.
„Razumijete li koliko je samokontrole potrebno da ne..." počne govoriti, pa utihne, kao da se pokušava suzdržati da nešto ne napravi. „Ako osjećate 'agresiju zbog slatkoće'... Stišćem zube toliko puta na svaki njegov pokret - želim ga ugristi. Zapravo ne ugristi i povrijediti ga, nego kao, ugristi jer je tako sladak i ne znam što da radim sa svom tom očitom agresijom.”
@sadiebreann_ unreal #cutenessaggression #motherhood #newborn #newbaby #motherhoodunplugged #motherhoodunfiltered #sahm #momlife #sahmsoftiktok #baby ♬ original sound - Sadie Golden
Prilično smo sigurni da ljudi oduvijek osjećaju točno to. Pa svi se sjećamo kako su nas znali štipati za obraze. No, ovaj pojam postoji tek puno kraće vrijeme.
Socijalna psihologinja Oriana Aragón na tom je čak temeljila svoj rad „Dimorfni izrazi pozitivnih emocija: prikazi brige i agresije u odgovoru na slatke podražaje“, a ona je taj osjećaj opisala kao „razigranu agresiju“.
A o čemu se zapravo radi? Pa, sve se svodi na to da se u tijelu događaju razne kemijske reakcije, pa se mozak tome prilagođava, ali onako 'for dummies' bismo mogli reći otprilike: „ljudski mozak je čudan, a bebe su preslatke“.
Što napraviti kad osjetimo takvu neodoljivu želju da štipnemo ili zgrabimo neku bebu? Pa, najbolje bi bilo pronaći brzo neku drugu „metu“ – malo stariju od te bebe. Možda je partner u blizini, a sigurno bi mu dobro došao jedan jaki, jaki zagrljaj…
