Kad Iskra kaže da neće, onda to zaista i misli. Sa samo ni nepunih godinu, naša mala komandačica trči po kući i naređuje. A mi smo njezini istrenirani peseki. O, da mi je netko prije godinu dana rekao da nas čeka ovakav scenarij, rekla bih mu da nije normalan!
"Neću to! nuta, van, neću doći, daj, dođi, peši, cujica, dečo, juhca, jibica, neće, tji, četi, kiša pada, auto, (O)tvoji, bjiši, duda, tu si, da tata, moje, mama, tata, Iša, babe, dede, tete, neće, huja!"
Tako otprilike zvuče najčešće riječi izgovarane iz usta Iskre ili Iše, kako tvrdi da se zove. Ponekad je i Vejica, jer se tako zove beba i ako me pitate nemam pojma od kud je izvukla Vericu.
Kao što možete primijetiti, Iša se jako često izražava u imperativu, a najčešća je riječ Neću. Kad ona kaže 'peši', mi plešemo, kad kaže 'duda', mi po dudu, kad vikne 'voda', mi po vodu, kad kaže 'toji', mi otvaramo, kad joj se papa, istog trena je u hranilici. A kad ona kaže kaže da neće, onda to zaista i misli.
A mi smo njezini istrenirani peseki. O da mi je netko prije godinu dana rekao da nas čeka ovakav scenarij, rekla bih mu da nije normalan. U to smo se vrijeme veselili kakačima, jer kad su oni stigli, svima je bilo lakše, borili se s flašicama, nosili i uspavljivali do u besvijest. A za samo ni nepunih godinu, naša mala komandačica trči po kući i naređuje. Mogla bi biti uzor svima koji ne znaju kako da dobiju nekoga da nešto napravi i da to napravi odmah, brzo i efikasno.
Ako se nešto što si je ona zamislila u svojoj glavici ne ostvari za stotinku sekunde, sposobna je kreštati i u zvuku poluvrištanja izgovarati tu riječ do smaka svijeta, a usput ispušta krokodilske suze koje bi mogle izazvati poplavu globalnih razmjera.
Što napraviti kada dijete ima napadaj bijesa?
Razmažena derišta oko kojih roditelji titraju
Ponekad joj stvarno ne dam i ne popuštam, no ponekad bih joj dala sve, samo da šuti. I tu je moja greška, znam ja to, vidi onda da prolazi pa idemo i drugi put. O da, mislila sam nekad ja da su sve to razmažena derišta oko kojih roditelji previše titraju i ja moderna mama nikad neću tako. Bože sačuvaj!
Moja frendica Sonja moje je izjave čak iskoristila za svoju kolumnu 'Mama na kvadrat' koju piše za lokalne novine. Ona je imala, i još uvijek ima, dvoje djece, a ja tada još ni jedno i samo mi se slatko smijala kad sam joj prodavala svoje odgojne metode.
Sjećam se da je u šali napisala kako moja djeca neće znati što je coca cola, a kamoli ju piti, da će ići spavati i buditi se uvijek u isto vrijeme, po mogućnosti uz dizanje zastave, da će dobiti najviše jedan bombon na dan i tako dalje i tako bliže. I evo me danas, sa svojim odgojnim metodama si, da oprostite, mogu obrisati riticu.
Ako se naredba koju daje moja Iša ne izvrši odmah, pogode ju neke čudne strelice i počne zavijati ko da će istog trena propasti svijet i na zemlju će sići dosad neviđene sile koje će nas sve smlaviti u komadiće.
Isprobali smo sve, ali Iskra i dalje odgovara odlučnim 'ne'!
No da ne zaboravim napomenuti, ona je ujedno najslađe stvorenje na kugli zemaljskoj, koja voli i grli i ljubi mamu i tatu, budi se s osmjehom i kad ne protestira, ne skida ga s lica, obožava plesati i pjevati i ima prekrasne velike okice i frčkavu kosicu i prava je curica. I ko joj onda ne bi popustio.
No da ne bi ispalo da odustajem, isprobala sam neki dan odgojne metode, koje načuh od onih koji kažu da njihovo dijete nikad neće tako i da im se to dogodilo samo jednom, ali onda su oni...
Uglavnom, rekli su mi ako radi scene u dućanu, baca se na pod, zavija i slično, da ju trebam samo ignorirati i napustiti dućan, a ona će doći za mnom.
Svi su se za nama okretali
Iskra nije zavijala, nego je na policama poslagivala šampone, kreme i slično. Zvala sam ju da idemo, ne tangira me. Pa rekla 'mama ide papa', ona mi je mahnula papa i nastavila. Stajala sam nekoliko minuta kod izlaza gdje me nije vidjela, a ona i dalje slaže police, a da nije ni trepnula. Eto mi mojih metoda.
A onda kad sam je uzela počela je vrištati da neće i neeeećeeeeee an, što znači van. Svi su se za nama okretali i sigurno su mislili eto neodgojenog derišta, moje nikad neće tako. Pa, držim vam svima fige da vam uspije, i meni će sigurno drugi put upaliti! :)
Ali dogodilo se jednom da smo se vozili u autu i ona je tražila vodu, koju sam u žurbi zaboravila staviti u torbu. I kažem ja njoj Is, mama je zaboravila vodu, žao mi je, strpi se par minuta dok ne dođemo. I čekam vrisak i kaos, ali ništa. Tišina. Iskra gleda kroz prozor i šuti, a meni nad glavom upitnici. Već sam vidjela scenarij takvog zavijanja, protestiranja i lupanja nogama da se promet zaustavlja, ljudi iz susjednih auta nas gledaju ko da ju držimo žednom i neuhranjenom i odmahuju glavama.
Samo da je ona sretna
Ima ona svojih trenutaka, kada vidim da će sve te male mušice sjesti na svoje mjesto. Ima i momenata kad umjesto s neću, odgovori s da. Taj odgovor možemo očekivati uvijek kad pitamo hoće li čokoladu, a i tu su neke druge upitne rečenice poput idemo na bazene, idemo se sanjkati, idemo slagati kockice, hoćeš plesati, idemo papati juhicu ili lino, njen omiljen čokolino.
Pametna je ona glavica. Prava mudrica. Priča od godinu dana i vokabular joj se svakodnevno proširuje velikom brzinom. Nisam očekivala da ću s djetetom od godinu i pol dana voditi rasprave i da će ona već toliko mljeti i neće se gasiti. Nisam očekivala i da će to malo stvorenje već pokazivati tolike doze ljubavi, dijeliti puse i znati reći vojim. Nisam očekivala da takva bezgranična ljubav uopće postoji, sve dok ona nije došla na svijet. Kad mi se prvi put nasmijala, znala sam da ću činiti sve moguće i nemoguće, samo da taj osmijeh bude uvijek na njenom licu.
Mušice će proći, a ljubav i osmijesi će ostati i na kraju dana, važno je samo da je ona sretna. Jer, kako sam već milijun puta ponovila, kad je ona sretna i mi smo, bez obzira koliko smo se toga dana naskakali i naispunjavali želja.
