Tata na porodu

Mm će biti svakako na porodu, to smo se već dogovorili. Bio je na prvom porodu i želi biti i na drugom. Dijete će čuvati baka i dida najvjerojatnije taj 1 dan. Ali kasnije dok sam još u bolnici par dana će on biti sa njom.

ja sam valda jedna od onih totali freek mama i ne nezelim ga na porodu,.. zato sto me samo jos vise unervozi, jer se boji tih stvari i sto puta ce pitat ak nest zapisti joj jel sve u redu, ipak nekad i ja moram hlace nositi :D

Docky - znam ja još takvih kao ti, ne brini nisi freek mama. Svako nek radi kak mu je lakše u tom trenu. Recimo, mm MORA pojesti neš prije nego krenemo u bolnicu jer sam mu i prvi put rekla - ja te gladnog u tom stanju ne bum trpila, ak hoćeš biti unutra bolje ti je i da na silu neš pojedeš.

...a kod mene je bas obratno...obicno sam ja ta koja panicari, a R je uvijek totalno cool i smiren....to mi je super! sam je izrazio zelju da bude sa mnom na porodu i vidim da se bas veseli tome, a meni je jos draze jer znam da kad cu ja sizit, on ce bit super miran i mene  skulirat

Cure, mozda bi se i iznenadile kad bi im dale sansu ,a ne odmah u startu bile tak pesimisticne da bi doktori imali vise posla s njima nego sa vama...ne znam, i oni su u strahu kao i vi (i ja , na kraju krajeva) , mozda nebi bilo lose da ih probate malo drugacije motivirati..mozda bi se bas iznenadile njihovom snagom 

moj D ce bit samnom, sam je izrazio zelju za tim. on je totalna flegma, a ja frik. i jos je k tome jedina osoba na svijetu koja me moze smirit tako da ga definitivno zelim uz sebe. i napomenuo mi je da ga smijem tuc i vikat na njega ak ce mi bit tesko, da mi nece uzet za zlo, samo da meni bude lakse :)

al mislim da opcenito treba postovat njihovu zelju jer pretpostavljam da gledati porod (ne prozivljavati ga) isto nije bas lako. frendice koje su isle u medicinsku kad su gledale porod sve su rekle da su plakale. kazu totalno ludi osjecaj kad to vidis....

Moj je isto sam izrazio želju da bude na porodu. Ispočetka mi je to bilo malo odbojno, zato što znam da je gadljiv i mislila sam da će odustati, ali je on sve sigurniji u sebe. I to mi full mnogo znači. Jaki su oni, "izdržali" bi to svi... 
Ja sam isto jako sretna da će biti sa mnom, jer je inače jako staložen, i prenese često mir na mene, pa mi je to olakšavajuće jer znam da će tako biti i na porodu.

Moj muz se neckao...medjutim kad je cuo iskustva kumova i frendova pozelio je u tom trenutku biti uz mene ( iako tad jos nije bilo govora o mojoj trudnoci)!
I sad nam je PROBLEM, jer je dobio posao 400km od kuce i dodje doma u prosjeku svaki 2.vikend (i nema mogucnosti toliko g.o.uzeti)- a doista i on ima veliku zelju da taj trenutak bude uz mene...a i ja bi nekako bila "potpunija" da u tom trenutku imam nj.potporu!
Voljeli bi zajedno sudjelovati od1.do zadnjeg trenutka...medjutim (trebam roditi u sisackoj bolnici) navodno da su tamo predavanja 4x i to 1 tjedno,i to neki dan tipa utorak, srijeda   (bar su bila...sad mi je ginic rekao da bi sa 30tt mogli na tecaj,ja sam sad 25+4tt)
I sad smo mi na 100 muka- jer da je bar kraj tj.ili pocetak...ovako ni vrit, ni mimo...i ne znam dal' ce dragi uopce ikako moci iskombinirati da ide 
...a u protivnom (ako ne ide) ne pustaju!!!
A,doista nam je VELIKAaaaaa zelja biti oboje prisutni!
Samo se nadati da ce progledati kroz prste!