5ra, polako , doci ce to sve na svoje...naviknut ces se s vremenom, iako je to tesko, znam...a i uvijek mozes otici kod svojih,nevezano za posao

...kad sam se ja odselila, nisam znala vidjati svoje po tjedan dana ( a  mama zivi zbilja jakooo blizu),i nije mi to nekako smetalo...bitno mi je bilo da znam da su u redu,a i onako smo se svakodnevno culi po par puta dnevno...pogotovo sa mamom...
od kad je tata umro, ne mogu si zamisliti a da ne vidim mamu svaki dan..ili da se ne cujem sa sestrom po par puta dnevno ( a ona pak zivi na popuno drugom kraju grada) ...

ugavnom,naviknut ces se, samo malo vremena...svaka promjena je teska, pa tako vjerujem i ovo...

5ra i meni ti je bilo tesko...udala sam se lani u 7 mjesecu i premda sam prije toga godinu i pol zivjela kod muza tek kad sam se udala me uhvatila ta nostalgija... ali ne prode dan da se ne cujem s mamom i to mi puno znaci...sva sreca da postoje mobiteli...

Kak mi je slatko kak se međusobno tješite zbog odvajanja od roditelja nakon udaje...ja od svojih otišla sa 15god zbog srednje škole pa onda odmah fax pa posao i već više od 10godina neživim s njima tak da mi nakon udaje nisu uopće nedostajali al zato sad kad sam trudna sve više žalim za tim godinama koje nismo proveli zajedno...valjda se budi taj majčinski instink u meni i povezanost djeteta i majke

tnx curke na podršci...znam da ću se naviknuti,ali eto trenutno mi je teško zbog toga i onak ko' da dio mene fali...nas je šestero (tri sestre i tri brata) i svi smo jako složni i vezani i braća i roditelji,a s mamom je posebna priča,za nju mogu reći da mi je najbolja prijateljica i ona je "najveća" osoba za mene na tom svijetu i čujemo se sad po nekoliko puta na dan i uvijek imamo o čemu pričati...(eh,evo suza...)
Moj muž je jedinac i sad nas kod njega živi samo troje i tišina je i nigdje nikog a navikla sam na "gužvu", nadglašavanje,uvijek neku ciku,punu kuću,smijeh sa svih strana...a sad kad on ode na posao ja ostajem sama i neznam kud bi sa sobom...al proći će...ako ne prije onda sigurno kad naša bebolina dođe na svijet 

5Ra i meni je bilo tesko se prilagodit kad sam se udala jer sam jako povezana sa svojima i ja imam jos dvije sestre i dva brata znaci pet nas je i svi smo jako povezani sad sam od njih udaljena 30 km a sad mi je najgore jer ne mogu sama vozit radi niskog tlaka pa padam u nesvjest,ali se cujem svaki dan sa njima a i navikla sam ih da jednom mjesecno svi dolaze kod mene za vikend pa radimo rostilj i kuham za sve njih i uzivam u tome.mada ja vec imam 12 god braka he he.

Ne znam gdje da vam se javim, pa evo hajde ovdje 
Bili smo danas na pregledu... I sve je u redu! Nije mi radila UZV (pisala sam negdje da moja liječnica to radi na svakom drugom pregledu zbog štetnosti), već je samo poslušala bebine otkucaje i pregledala me. Malo je beba još uvijek niže, ali ništa zabrinjavajuće jer sam zatvorena, kako je rekla jutros - kao čep! 
Malo mi je sestra dignula tlak prije samog pregleda. Prvo jer se iščuđavala jednoj trudnici prije mene na vagi koja je otprilike trudna kao i ja i dobila je 20 kg. A onda je i meni počela soliti pamet-kao malo zatvoriti usta i tako. I ja joj kažem da joj vaga ne valja (a i čula sam ostale kako pričaju o tome), nisam htjela dalje jer bi se vjerojatno posvađale.  Srećom je MM bio sa mnom pa sam malo lakše dočekala period do pregleda... Baš me žena fino isprepadala... (Sad sam u 26tt i na +8kg sam). Kontala sam si cijelo vrijeme, jadna moja bebica pored debele mame, pa sad kad me doktorica uhvati u koštac... I dođem na pregled i kažem doktorici za tu situaciju i ona mi veli da joj ne izgledam da sam se udebljala tako puno, da je bitno da se hranim kako treba i da ne gladujem. Dala mi je prijedlog jelovnika (one dijete 1800 kalorija) i rekla da si uzmem više manjih obroka dnevno... a ja mislila sad kad krene drvlje i kamenje... 
OGTT je također po školski, taman u srednjim mjerama, kao i tlak (120/80). 
Tako da, hajde, sve skupa sam zadovoljna danjašnjim pregledom...