Zebrice hvala na prici, ja sutra idem na inducirani i sad vudim da nije to nista strasno  uzivaj sa svojom bebicom i drago mi je da ti je sve dobro i kako ti kazes brzo proslo! 

Sara tako je i meni bilo, samo ja sam vise se nacula teških poroda pa sam mislila da je to nesto ono najbolnije sto moze boljet..meni nije bilo :) boli to stoji ali izdrzljivo. 
Nonach sta vec tako brzo to doslo, zelim ti puno sreće snage i budi smirina(koliko ces moc bit) samo hrabro i javi nam se, sretno draga.
Nalaz-Zebrica,tebi su inducirali zbog šećera,veličine bebe?zakaj su ti dali ulje,ako su rekli da će te tek za 2 dana inducirati?i jel boli to “skakanje” po trbuhu?


Nalah, zbog secera su me ostavili i inducirali, a htjeli su za dva dana(tak mi je rekla moja doktorica) ali bolnica je u te dane bila prepuna, velim ti ja sam bila četvrta u sobi koja je inace predvidena za dvije, a pola sata sam sama cekala u hodniku polugola voda mi curi na sve strane dok im se boks neoslobodi..hehe bas je bilo jako puno trudnica pa mislim da su nad htjeli cim prije rjesit, sreca pa mi je puknuo vodenjak, bojala sam se da mi ga nece busit jer i o tome sam cula bolne price..

Joj ja sam toliko uzbuđena i euforicna da mislim da nocas necu oka sklopit  i nadam se da se vec sutra javljam sa svojom curicom u rukama 

Hvala Zebrica!
ninach,tebi želim da sve dobro prođe i da čim prije i bezbolnije rodiš

Zebrice čestitam ti :*

Curke čestitam svim mamicama koje su rodile u ovih par dana i želim sve najbolje od <3 !! A evo da i ja podijelim s vama svoju priču s poroda. Iako je od toga prošlo već 3 i pol mjeseca al nema veze :P Nije me prije bilo tu da pišem :P


Pa ovako... Termin mi je bio 4.9. 

2.9. ujutro u TA na kontroli sve super, nema trudova, otvorena 1 prst već tjedan dana i nema promjene. Naruče me na dan termina za kontrolu ponovo. Ali ja ju naravno nisam dočekala. :P

3.9., 2:15 h ujutro (u noći :P) standardno buđenje za piš piš. Dižem se iz kreveta onak u mraku još, kad mi se nešto izlije po nogama. Ja mislila puko vodenjak, još ne palim svjetlo da šogoricu ne probudim koja mi je pravila društvo jer muža nije bilo. Idem u ormar, tražim čisti veš... Šogorica me čuje, diže se, pali svjetlo i pita me jesi dobro, kaj je bilo?? Ja kažem, da da dobro sam. Kad pogledam ja dolje, a ono moja piđama, čarape pa čak i malo pod- sve krvavo.. Ja počela paničarit, sva se tresem. Kažem Doda ( šogorica), budi mamu, idemo u bolnicu. Komedija je bila što se svekrva nije stigla praktički ni ustatt iz kreveta a svekar je već držao ključeve od auta u rukama :P :P Ugl,operem se ja dok su svekar i šogorica odnjeli moje stvari u auto. Da napomenem da su nekakvi komadi krvi ispali još iz mene... Spremim se i krećemooo. Dolazimo u bolnicu, 20 do 3 (Merkur). Prima me jedna super sestra Karolina. Vidi moju facu izbezumljenu i  pita onak dragim glasom, a kaj je bilo, ste dobro?? Ja kažem krv mi se izlila, neznamo šta je, sutra mi je termin. Ona mene uvede unutra, svekar i svekrva čekaju vani. Stavi me na ctg. Čujemo bebino srce kuca normalno pa mi kaže e sad se možete smiriti, s bebom je sve ok. Nemojte paničariti, dišite, bit će sve dobro. Tako ja bila na ctg-u dobrih pola sata ako ne i više. Ja trudove nisam osjećala a ctg kaže da su bili svake 2,5 minute.  Dolazi dežurni doktor (mislim da je specijalizant ili kak se već kaže, mladi neki...) i radi mi uzv i pregledava me. Uzv uredu, sve ok, ja otvorena 6 i pol prstiju. Ispituje on mene o toj krvi šta mi se izlila. Kažee da je inače normalno malo krvi od čepa onog da iscuri. Ja kažem da nije bilo malo krvi, da je cijela piđama bila krvava doslovno duž cijelih nogavica. On se čudi i nema pojma zašto je to bilo tako. I dan danas nemamo pojma o tome... Ugl, daju mi spavaćicu, šlape ( sve njihovo), malo sam čekala, šetala, doktor je pitao svekrvu dal želi bit samnom na porodu. I bila je cijelo vrijeme. Tako smo dogovorili s obzirom da nije bilo muža, a moja mama daleko od bolnice živi, u drugom gradu... Dolazi sestra Karolina po mene da obavimo klistir ( za brijanje sam se ja sama doma pobrinula). E onda već lagano osjetim i trudove. Obavim ja to "pražnjenje", još malo šećem, sjedim... I kažu oni idemo u box, na stol, bušit ćemo vodenjak... Znači da ona krv nije ni od pucanja vodenjaka :/ Nije bolilo, samo je malo neugodno bilo. Pokriju me i ispod mene stave plahtu još i tak počinje... Svekrva dolazi k meni. Zahvalna sam joj jedino na tome što je bila tamo uz mene jer da sam bila sama pola događaja ne bi ni znala šta se zapravo događalo... Ugl, trudovi sve jači postaju, sestra Karolina je svaki čas uz mene, ohrabruje me, diše samnom, drži me za ruku, čak je sjedila kraj mene jedno vrijeme i vezala mi kosu. Nude mi pilates loptu, ali vrti mi se jako pa je bolje da ostanem na stolu... Bio je tu i taj mladi doktor par puta dolazio u kontrolu da vidi kako se otvaram. Procjena je bila d ću do 7 ujutro roditi. Bilo je i par nekih praktikantica mislim. Jedna je dala svekrvi gazu da moči i vlaži mi usta jer nisam smjela baš piti tekućinu pa je to dobro došlo. Između trudova uspijem čak malo i oddrijemati, a trudovi su znali biti toliko jaki da sam se cijela grčila. Poslije sam čak imala oguljene laktove hehe :P Pa smo se doma tome smijali :P Molila sam za nešto protiv bolova ali su mi rekti da je za epi kasno a nešto preko infuzije da ima ali meni to netreba jer za prvorotku meni porod super brzo ide i za čas će bit gotovo... ajde dobro mislim si , ionak u prvom planu nisam ni htjela niš od tih gluposti. Svekrva cijelo vrijeme prati ctg i moči mi usne. Sestra Karolina još par puta dolazi i kaže da nesmijem tiskati jer se bebač nije spustio još... E sad, 5-6 sati je bilo već. Dolazi nova smjena, sestra Karolina se došla pozdrravit samnom i poželila mi sreću :) a ova nova sestra što je došla cijelo vrijeme je bila blizu mog boksa i na svaki moj trud koji sam tiskala je okretala očima i vikala da nesmijem tiskat jer se beba nije spustila i da će imat kvrgu na glavi kad se rodi. Ja trpila koliko sam mogla, kad nisam mogla tiskala sam. E onda pak počinjem gubit trudove, mislim da je već bilo 8-9 sati. Nisam točno pratila vrijeme jer sam u pauzama između trudova skupljala snagu za dalje. Uglavnom, dolazi doktorica koja mi je bila u TA dan prije i smješka se :/ Pregledavaju me ona i ta mrzovoljna sestra i komentiraju međusobno. Kaže ta sestra njoj da ima mjesta za bebicu i da nezna zakaj se ne spušta.. Odjednom neka panika, ja u polusnu, čujem svekrvu da pita šta je sad? Doktorica joj kaže nije ništa, to tako mora biti. Ali nešto je jer pripremaju stol za porod, babica (ona mrzovoljna)odjednom postaje ljubazna skroz, masira mi uljem međicu jer sam molila da me ne režu ako nemoraju. Doktorica kaže da si primim lijevu nogu i kad krene trud da tiskam najjače što mogu. I ja radim tako. 2 ili 3 puta. A one svaki put kažu samo još jednom i gotovo,već vidimo glavicu... Ali ništa... trudovi slabe i kratki su. Daju mi drip koji nema nekog učinka. Došao je i glavni doktor kojem na žalost neznam ime... Doktorica se sprema le4ći mi na trbuh i govori mi šta će napraviti. I ide ona a doktor viče na nju nek se makne jer krivo radi. I on mi 2 puta legne na trbuh (nije bolilo, samo je bio veliki pritisak) i bebač je vani. Ali ne plače. Pupčana vrpca mu je oko vrata (zato se nije mogao spustiti i nije mi jasno kako to nisu vidjeli na uzv), plav je do guze skroz. Polijevaju ga vodom i tek onda plače. Koje olakšanje, koja sreća. U 10:20 se malac rodio 3630 težak i 52 dugačak. Da, morali su me ipak malo recnuti, ali svega 4 šava sam samo zaradila. Doktor koji me šivao je bio super. Čak smo se mogli malo i našaliti. Jer imala sam svoje malo zlato na rukama i to je jedino bilo bitno. Čak smo i dojili malo. Tamo sam ostala u boksu do pola 4 popodne jer nisu imali slobodnih kreveta na babinjačama a nisu htjeli da budem na hodniku cijelo vrijeme. Bebača su mi uzeli oko podne kad su mi donjeli ručak i vratili su mi ga kad su me smjestili u sobu. Na babinjačama sve sestre i doktori u vizitama su bili super. Nikakvih zamjerki nemam, samo pohvale. Trudile su se oko nas maksimalno.

E ona panika što je bila, bila je jer je malom srce počelo preskakati. Apgar mu je ipak bio 10/10 i te stvari u otpusnom nigdje ne pišu. Kao sve je bilo savršeno ok. Čak su pisali da su me primili u pola 4 ujutro. I mali je imao oteklinu na glavi ogromnuu, kao pola glave još. Ali dok su mi ga doveli u sobu to je već nestalo skroz. Ugl sve skupa 7 sati muka da bi konačno svoju bebu upoznala.

I rekao mm kad dodemo u zagreb da ćemo odnjeti nešto tim sestrama što su bile dobre iako će do tad već 7 mj proći, ali mi mislimo da je to lijepa gesta. A i nisam im ništa dala po odlasku iz bolnice jer sam iskreno zaboravila.

Uhhhh, znam da sam otegnula sve, nemojte se ljutiti. Da je kraće ne bi valjalo :P

Igorovabebice i Zebrice cestitam vam jos jednom. I svaka vam cast na pozitivnom stavu i dobrim pricama sa poroda! 

Hvala puno!!  Čestitam svim drugim mamama na njihovim bebicama i pričama!