Ja isto spavam sa svojom malenom, iako već ima godinu dana. Pokušavala sam je u krevetac, ali plače do iznemoglosti, pa više ne forsiram. Stavljam je i dalje, ali ako vristi, ide van i tu nema dvojbe. Dijete treba slušat i osluškivat,a ne..kako može susjedov sin sa  10 mj, sam u kreveti i ima već i svoju sobu, možeš i ti. Djecu ne treba nikad uspoređivat. Sjetite se kad je vas netko uspoređivao s nekim, kak ste se jadno shvaćali, gotovo ko neki predmet na dražbi...Svako dijete je drugačije. Budite s njim, prihvatite ga kakvo god da je, poštujte njegove potrebe i koliko je do vas, ispunjavajte ih...i to je to.

Naš veliki/mali (2,5) svega par puta spavao u kimbaču kao beba, zaspao na cici uvijek i ostao u krevetu kod nas, tako je spavao skroz do nedavno kada mi je trbuh u trudnoći bio sve veći i veći pa smo mu nabavili krevet pravi za velike dečke i objasnili da je sada veliki i da bude spavao u svom krevetu kao i mama i tata u svom, i braco u svom i od prvog spavanja je to skroz super prihvatio, evo ima već 3,4 mjeseca.. ritual je taj da se igra, kupanje, večera, malo još igra ili crtić i u krevet, mama da pusu, prvo u nos, pa čelo, pa bradica i obraščići i usne na kraju ( da ja ljubim svoje dijete u usta) pa to sve i on meni i odem iz sobe.. nekada ga čujem još da nekaj brblja sam sa sobom ili se digne obavi tutu koja je pokraj kreveta i spava kroz 10ak minuta sam  moje.... i da puno priča u snu i čak je počeo dizati se i piškiti po noći ako treba bez da me zove.... pametna glavica... uglavnom jako mi je bilo teško u početku kada sam ga "izbacila" iz kreveta našeg jer mi je bio ako medo stalno blizu za maziti i šnjofkati i pusikati, ali bila sam istovremeno jako ponosan kaj je prihvatio to bez problema.. mislim da nam je svima teško kada shvatimo da naše bebe rastu i da postaju samostalni mali ljudi....

Ja sam izgleda zaista sretnica. Moja djevojcica sama zaspe uz umirujucu glazbu, iako sam ja kraj nje I mazim ju po glavici...obavezno Mora imati neku plisanu igrackicu da se moze s njom maziti od obraz i dirati je rukicama. Iako ima 5 i pol mjeseci, sada je dosta nervozna pred spavanje, rekla bih da ju muce zubici vec pomalo, ali tada ju opet ne dizem, vec spustim u krevet te joj dignem nogice I malo udaram lagano po guzi. To mi nije tesko, jer traje svega 3 minute, a sada da ju nunam, ne pada mi na pamet! Ako ju sada naučim, biti će jaaaaako teško odviknuti je....a i oni su mustre! Čim im nešto paše, upamte to i ako ne radiš tako sljedeći puta, krenu plakati......