Draga mama, nazalost i kod nas je identicna situacija…i nema veze sa odvajanjem i spavanjem djeteta u vlastitoj sobi jer smo mi probali SVE, ali kad kazem sve onda stvarno mislim sve. Malicki nam ima 20 mjeseci, do godinu dana je spavao s nama i ustajala sam se svakih sat vremena na njegovo vristanje i plakanje. Probali smo ga staviti izmedju nas i bila je ista prica samo jos gore po nas san. Situacija se ne smiruje…i dalje nosamo i nunamo da uspavamo, i dalje se budi po 5-6x nocu i nekad samo malo zaplace a nekad urla i vristi po pola sata (najcesce su takva budjenja u 6 ujutro i dizanje u panici jer vise ne znamo kako ga smirit). Sad ce netko rec da dijete osjeti nasu nervozu i da zato place- NE, nije ni u tome stvar. A evo da olaksam,nije ni u dudi jer nas obozava dudu koja u tim situacijama leti iz usta i baca ju preko cijele sobe. Mama mi je rekla da sam ja bila takva sa spavanjem i da je stalo sa 2.godine. Cekamo rodjendan ko' ozeblo sunce. I mi smo koma,neispavani,grijesimo na poslu a oboje smo financijeri i totalno nervozni vise od svega.
Ako nista,nadam se da sam pomogla barem u tome da znate da niste jedini i da nas ima jos koji se borimo sa takvim problemima. Neka vas tjesi cinjenica da nije najgora stvar i da ce proc- da nam to bude najgori problem, mi potpisujemo…dokle god su zivi i zdravi i nabace nam osmijeh 15x dnevno, trpit cemo sve!!
Drz'te se!! Pozz, Maja
Sortiraj odgovore
Najstariji