Ja I suprug  smo bili/jesmo u istoj  situaciji tako  da razumijem sve  u srz, Ali ljudi oko mene  ne razumiju, nije  im jasno zasto ne skacem  od srece  sto  sam  napokon  trudna  zasto ne pricam  konstantno  o trudnoci, taj osjecaj  nepravde  I ljutnje I naviknut  osjecaj  tuge  I razocarenja  se ne moze  samo  tako odagnati. Mi nakon  svakog ultrazvuka  placemo jer  nismo  svjesni  da se  to nama  dogada, ja  ne mogu  docekati  minutu kada  cemo zagrliti  toliko dugo cekano djetesce I dati mu svu  ljubav  koja je rasla u nama svih ovih godina.