Trudna,a ne zelim bebu

Preselila sam se u drugu državu zbog ljubavi,toliko se volimo da smo stalno pričali o bebi i desilo se. Zavrsavam treći mjesec a i dalje nisam sigurna da li to želim.Nisam jos rekla nikome osim najboljoj prijateljici,a toliko puta sam htjela rec i obitelji ali ne znam kako bi oni to prihvatili.Pocelo je tako da mi je kasnila mjesečnica i ja sam to prepisivala stresu,dok nisam taj tjedan otišla na pregled.Odmah mi je rekla da misli da je trudnoća i tako je i bilo.Dečko to stvarno želi,puno više nego ja i stalno me ohrabruje da mi to možemo.A ja se nikako ne mogu pomirit da je tako.Ginekologica mi je odmah rekla da razmislim pa da joj javim ako želim pobačaj,ali i ona mi je predložila da rodim.Ne znam da li prode dan da ne zaplačem kad sam sama.Nemojte me osudivati ali stvarno mislim da se nekako život zaustavlja kad dode beba,mislim da nisam jos dosta toga prošla i da ću požaliti.A s druge strane opet mislim da ću požalit ako i pobacim. Imam 22 godine.

Iza sebe imam dva spontana pobačaja, sve bi dala da imam zdravu trudnocu! Budi zahvalna na tom daru! 

Ja imam 21 godinu i trudna sam 18 tjedana. Na pocetku naravno da te strah, i imas tisucu misli dal ces uspjeti to, da ce ti zivot stati itd.. al te prođe s vremenom, vjeruj mi. Ja se jako veselim sto cu dobiti bebu, jer eto svjesna sam da neki bi isto zeljeli a nemaju priliku i nikad nazalost ne dobe tu priliku. 
Kako god udlucila, nadam se da ces donijeti ispravnu odluku koja je najbolja za tebe i bebu. 😁

dontknow999

Preselila sam se u drugu državu zbog ljubavi,toliko se volimo da smo stalno pričali o bebi i desilo se. Zavrsavam treći mjesec a i dalje nisam sigurna da li to želim.Nisam jos rekla nikome osim najboljoj prijateljici,a toliko puta sam htjela rec i obitelji ali ne znam kako bi oni to prihvatili.Pocelo je tako da mi je kasnila mjesečnica i ja sam to prepisivala stresu,dok nisam taj tjedan otišla na pregled.Odmah mi je rekla da misli da je trudnoća i tako je i bilo.Dečko to stvarno želi,puno više nego ja i stalno me ohrabruje da mi to možemo.A ja se nikako ne mogu pomirit da je tako.Ginekologica mi je odmah rekla da razmislim pa da joj javim ako želim pobačaj,ali i ona mi je predložila da rodim.Ne znam da li prode dan da ne zaplačem kad sam sama.Nemojte me osudivati ali stvarno mislim da se nekako život zaustavlja kad dode beba,mislim da nisam jos dosta toga prošla i da ću požaliti.A s druge strane opet mislim da ću požalit ako i pobacim. Imam 22 godine.

Osim par nelogicnosti u tvom postu, zapinje mi za oko da si kraj treceg mjeseca? Koji si ti tjedan tacno? Jel znas da zakonski ne mozes prekinuti trudnocu iznad 12 tjedna? U nekim drzavama i manje? Zivot se ne zaustavlja ali se mijenja sve naopacke, prioriteti pogotovo. Do tebe je, hoces li to sve izbalansirati ili ne… sve je kako ti poslozis, ja imam dvoje i trece na putu i dalje putujem, izlazim sa prijateljicama i sl…

Ako ste stalno pricali o bebi i “desilo se” cini se da si ipak dijelom sebe to htjela.. ne zelim osudjivati, ali pobacaj bi stvarno bio jaaaako sebicna odluka ovdje. I meni je bio sok kad sam saznala da sam trudna iako sam to htjela i zivot mi je vec u trudnoci drugaciji nego prije, ali to ne znaci da zivot krece bit losiji ili nesto. Neki dobiju jos veci smisao, tj vecina dobije tek smisao nakon bebe.
Takodjer, nakon 12.tjedna pobacaj se vise ni ne moze napraviti.