Dosta kasno.. Ne znam, nekako mi je bilo glupo dijete šopati beskorisnim šećerom kada postoji toliko divne zdrave i ukusne  hrane. Moram priznati i da mi je grozno vidjeti bebu sa sladoledom i čokoladom u ustima 
 I danas, kada ima skoro tri godine, slatkiše jede u minimalnim količinima.

a joj, meni je to malo bolna tema, jer sam sama malo navučena na slatko pa sam prije mislila kako neću svom djetetu davati ništa slatko, jer, da, stvarno mislim da to nije prirodna nego naučena potreba. i ok, prvih giodinu dana je jedva probao nešto sa šećerom, ali kasnije je pomalo počeo jesti kupovnu dječju hranu koja sadrži i šećer, pa tu i tamo koji keks, kockicu dvije čokolade, palačinke s nutelom. sve to rijetko i malo, ali ipak da. i sad nekad baš jako traži takve stvari  mislim si - to je život, kad stvari nisu baš onakve kako si si zamislio

Moj sinčič ne voli baš slatko, prvu kockicu čokolade probao je sa godinu i pol i nije bio pretjerano oduševljen. Bombone, lizalice i razne druge šećermamilice probao je negdje nakon druge godine. Danas ima skoro tri godine i uopće nije lud za slatkišima, više mu odgovaraju neke slane grickalice ali samo one koje smije jesti. (alergičan je na jaja i neke orašaste plodove). To nam je malo čudno s obzirom da smo  i suprug i ja slatkoljupci.

Nema veze da li se dijete susrelo s slatkišima ranije ila kasnije. Neka djeca ih vole više, neka manje, neovisno kada su ih počela jesti.
Mi doziramo količine i dajemo ono što u principu i sami volimo i što smatamo manjim zlom.

ja se isto toga bojim budući da mi je slatko velika boljka...

Moja curka ima 17 mjeseci i mrzim slatko iz dubine duše. Probala je par puta nešto usitno, fino joj  je ali sam zabranila kupovinu tog smeća. Nažalost, sad smo pošli u vrtić i vidim da je tamo normalno pšenična krupica s čokoladom, nutela na kruh i oni čokoladni napitci u mlijeko. Uglavnom za doručak, pa sam je pošla vodit nakon doručka koji prvo riješimo doma. Jednostavno smatram to nepotrebnim smećem, djeca često imaju tvrde stolice i onako ovo je budalaština od vrtića, zube da ne spominjem, skokove inzulina,...ukratko - užas. Sokovi ista stvar.

Mi jako volimo slatko, no pazim koliko mu dajem i da ne jede prije spavanja. Kinder Milch schnitte mu je nekako ipak naaaajdraže, a može sve probati, ako mu se ne svidi samo pljune. No to ne radi sa slatkišima... :)

Moj sin je veći ljubitelj slanog nego slatkog, tako da nemam nekih problema. Čokoladu je probao, nije mu se svidjela. Voli puding, voćni jogurt i sok, ali u većini slučajeva se zadovolji voćkom i vodom, kao i svježe iscjeđenom narančom. Njemu nije bitno šta se jede, bitno je da se jede. :D

Mi smo isto kasno počeli sa slatkišima zbog alergija i dobro da jesmo, sad mi je žao što smo opće dali joj da proba jer je na mamu i tatu postala ovisna o slatkom. Ja kontroliram kolko će bombona/ čokolade pojest, dam joj malo i to je to, samo je problem kad ode k dedi i baki, tamo se ne kontrolira nego joj još nude kad pojede. A dijete nebu reklo da neće. I bez obzira kad im se govori, ne slušaju, jer ona je mala i ona nije svaki dan kod njih... To me totalno razljuti