Pišem dnevnik majčinstva, to mi je terapija

pišem dnevnik majčinstva od kada sam saznala da sam trudna prvi put bila, u početku naravno redovito, svakih par dana, jedva čekam da te vidim, jesi dečko, jesi cura i slično, kada se rodio napisala sam bar 10 strana od adrenalina i doživljaja i da ne zaboravim koju sitnicu, pa sve rjeđe i rjeđe, naravno uz brigu o njemu i svemu ostalome kada bi i pisala, sada kada čekam drugo dijete pišem isto kada uhvatim vremena, nemam točne datume i detalje nekih “važnih” trenutaka ali svi osjećaji i sve brige i veselja su tu, namijenjena njima da jednog dana čitaju. Brine me jedino kaj ne znam kada stati pa se taj dnevnik lako moguće do puberteta razvuče 

Mislim da će kraj dnevnika doći spontano, iako, u neku ruku, zašto i stati :-)