Pozdrav,cure..evo mako ocaja od mene danas.znam da sce imano dobrih i losih dana,a nama je danas ocajan dan.imamo 4 i pol mjeseci i samo sto smo prerasli grceve opet nas nesto hvata.nazire se bijelo na zubnom mesu i svaki drugi treci dan imamo cjelodnevno cendranje jer nas ocito to muci.kai da to nije dovoljno poceli smo zezati sa spavanjem.umoran,a nece zaspati ni lezecki ni u krilu,ni sa sisom ni u kolicima…nikako…vec dok vristi od muke onda jednostavno zaspi kao srusen..u sekundi..muz radi cijele dane,a ja sama…naravno,treba skuhati,pocistiti,otici po kruh..i onda nekad vec jednostavno ne mogu i gotovo.kao danas..jedan dan sam u ocaju nazvala baku da mi pomogne i onda cijeli dan slusala kako su njezina djeca spavala jednostavno kad ih je stavila u kinderbet,bez sise,nosenja…kako se to ne radi tako…pa pusti ga nek place….uzas…eto moje jadikovke..imate i vi slicnih dana?
a joj jadna ti medsr..
ne brini iako tek čekam svoju malu plačku mogu mislit kako ti je. šta god da kažem neće ti biti od velike pomoći, a znaš i sama sutra je novi dan a i tvoj bebac nece biti neraspoložen cjelu vječnost, bit će bolje… ako imaš nekakvu prijateljicu koja ti neće pametovat kako bi trebala ovako i onako, pozovi je, vjerojatno bi ti kavica dobro došla.
i sama imam sto puta želju nekome sve isplakat a baš nemam kome, pa dođem ovdje
Medsr, kako da ti kažem da te utješim, a da previše ne pametujem!
Draga moja kako kaže i Tena takvi su dani, nitko nije rekao da je majčinstvo lako, a i ta koja je rekla nisu joj baš sve na broju…Ja sam imala bolesno dijete od drugog mjeseca života pa sve do druge godine, pucala sam po šavovima, luda sam bila od stresa, kućanskih poslova, dojenja, ma svih drugih ljudi, već sam bila luda i svi su mi smetali.. Jedina utjeha je da sve to prolazi, neki dani su za popiz.. a ima i više lijepih, kako ide odrastanje tako idu i brige, mogu ti reći i veće od ovih, tako da nađi u svakom danu nešto lijepo, napravi ako treba u u pola noći nešto za sebe, i digni glavu i reci ja to mogu i sutra je novi dan!!!
Inače ovakve priče dođu kad je osoba na rubu totalne iscrpljenosti, drž se draga, možeš ti sve to, samo hrabro!!
medsr, potpuno te razumijem - i ja sam sama cijele dane sa malim i ima dana kad pucam po šavovima i na rubu sam plača - ništa ne stignem, nekad doslovno ni na wc, ni jesti… Većinu vremena se ipak skuliram i jednostavno prihvatim da je tako kako je i bude mi lakše. Naravno to mi ne očisti stan ni ne opere suđe, ali već sam se i s tim prestala zamarati - kaj stignem, stignem, bitno je da dijete ima kaj jesti i biti u čistome Da stvar bude bolja, moje dijete je fakat jako aktivno i nema odmora cijeli dan, a navečer ide spavati oko pol 11 tako da se vrlo često i ja srušim u krevet skupa s njim..No tješim se kako su to drugi izdržali tako ću i ja, ali lakše je kad s nekim podijeliš svoje brige i izjadaš se - istina je da je koma kad naletiš na nekog ko misli da pretjeruješ, ali takve treba otkantati.
Sve će biti dobro!
Baš dobro da si otvorila ovu temu, da se imamo gdje izjadati jedna drugoj!
Potpuno te razumijem, i znam što prolaziš. I moj je takav u zadnje vrijeme, ne sjećam se kad smo imali neki “normalan” dan, bez cjelodnevnog cendranja i nosanja. Ali sam nekako to prihvatila. Naravno, puknem i ja i zapitam se što još mogu učiniti da ugodim tom malom biću ali odgovora ne nalazim… Guram, dan po dan, kao i ti draga medsr, paris…
Ja nisam sama po cijele dane, svekrva je sa mnom, ili nekad odem i do svoje mame, pa mi je lakše utoliko što sam oslobođena nekih kućanskih poslova… Kako kad, jel. Moj mališa zadnjih dana ne odustaje, samo bi na rukama bio, i samo kod mene. Nitko drugi ne vrijedi. Vidim da manipulira, ali premali mi je za neke odgojne mjere, pa nosim i nosim i nosim, i slušam kako to ne valja ali ja i dalje nosim…Spava noću, nekad se probudi pa imamo uspavljivanje sat i pol, ali u pravilu ne. Ali zato preko dana ispituje moje sposobnosti. Mislim da ih malo zeza i ovo vrijeme pa su zato takvi… Ne znam, svakako si objašnjavam razloge.
Držite se drage, ovdje se barem imamo kome jadati! 
Krešimir 19.08.2014. <3
Svaki razvojni period nosi svoje i nekako se tome treba prilagoditi - tak se ja tješim Moj je sad u fazi puzanja, prohodavanja i ima ga svuda - trenutno me izluđuje što ni kolica, ni klokanica ništa ne funkcionira kad smo vani osim tapkanja po podu i lišću tako da mi je traumatična sama pomisao da nekud moramo ići 
No i to će proći, pa će doći nešto drugo Držite se cure!
Sortiraj odgovore
Najstariji