Zimski dani i večeri idealni su za provođenje vremena kod kuće u toplom, a omiljena zabava s djecom je čitanje priča. Zbirka "5 minuta za zimske priče" u izdanju Školske knjige sadržava sedam raskošno ilustriranih priča: Nasmiješeni Snješko, Izgubljeni crvendać, Nazdravlje, Djedice!, Posebna želja Maloga Mede, Smiješno!, Čarobni ključ Djeda Mraza, Dragi snjegoviću!, a oduševit će mališane za Božić, ali i kroz cijelu zimu.

Mali Medo traga za najposebnijim darom na cijelom svijetu kojim želi razveseliti svoju majku... Zečić je saznao da snjegovići svakoga proljeća odlaze na godišnji odmor i vraćaju se sljedeće zime. Upravo je to učinio i njegov najdraži nasmiješeni snjegović. A Djed Mraz? Posla je puno, bliži se Božić i Djed Mraz nema vremena za prehladu, no ne može prestati kihati!

Prenosimo priču 'Nasmiješeni Snješko' (autor: M Christina Butler, ilustrirala: Tina Macnaughton) iz knjige "5 minuta za zimske priče" uz odobrenje Školske knjige koju možeš čitati svom djetetu:

Još malo i snjegović Snješko bit će gotov. Medo i Lija podigli su veliku grudu snijega i stavili je na njegovo golemo tijelo.

»I ja ću, i ja ću!« povikao je Zeko. »Dajte da vam pomognem!«

»Hajde, Zeko, dođi!« nasmijala se Lija. »Pridruži nam se!«

'Orašar' i 'Četiri godišnja doba' Čarobne slikovnice koje pričaju i glazbom oduševit će mališane i roditelje

»Evo, izvoli!« viknuo je Medo i podignuo ga, a Zeko je Snješku napravio velik, lijep osmijeh.

»Jupiii!« uskliknuo je Zeko. »Sad izgleda jako sretno! Bok, Snješko!«

»Idemo, Zeko!« povikali su Medo i Lija odsklizavši se niz brijeg.

»A Snješko?« upitao je Zeko.

»Ne brini se, Snješko, ja ću ostati s tobom. Lijepo ćemo se igrati.«

Najprije su se grudali...

... a onda je Zeko pokazao Snješku kako se izvodi stoj na glavi.

Zatim mu je pričao priče sve dok se nije smračilo, a snijeg opet počeo padati.

U dolini ispod njih počela su treperiti sićušna svjetla.

»Sad moram ići«, rekao je Zeko. »Laku noć, Snješko. Vidimo se sutra!«

Idućeg jutra sve je blistalo od novog snijega.

»Idem i ja, čekajte me!« uzdahnuo je Zeko penjući se uzbrdo iza Mede i Lije.

Ali Snješko je izgledao žalosno. Drhtao je.

Udovoljite im Postoji dobar razlog zašto djeca vole kad im čitate iste priče

»Oh, ne!« šapnuo je Zeko. »Zar mu nije dobro?«

»Čini mi se da mu je hladno«, rekao je Medo. »Treba mu šešir!«

»Donijet ću šal!« viknula je Lija.

Odjurili su pronaći sve što im treba.

»Ovo će ga zagrijati!« smješkao se Medo dok su mu navlačili vunenu kapu i omatali šal oko vrata.

»Kamo je nestao Zeko?« upitala je Lija kad su bili gotovi.

»Nemam pojma«, odvratio je Medo. »Ali nešto se vrlo čudno penje uzbrdo! Gledaj!« »Što bi to moglo biti?« upitala je Lija skrivajući se iza Mede.

Približavalo im se nešto veliko, nešto što je tumaralo, mahalo i uzdisalo na snijegu. Odjednom se Medo nasmijao.

»Pa to je Zeko!« viknuo je. »Vuče prekrivač! Drži se, Zeko! Stižemo ti upomoć!«

Prijatelji su zajednički Snješka ogrnuli prekrivačem. Onda su ga dobro umotali, zamotali i ušuškali...

… sve dok Snješku nisu virila samo dva oka gumbića.

»E, sad će mu biti fino i ugodno«, rekao je Medo. »Hajmo, Zeko. Lija ima nove saonice!«

I već su jurili niz brijeg...

ritual prije spavanja Zašto je za djecu bolje da im tate čitaju priče za laku noć?

Usput su se nabacivali grudama – onda se opet sanjkali – sve dok se Zeko nije tako izmorio da se strovalio na leđa, na saonice!

»Vozit ćemo te, Zeko«, smijao se Medo. »Pođimo vidjeti kako je Snješko.«

Ali nešto nije bilo u redu!

Kap! Kap! Kap! Niz Snješkovo su lice klizile kapljice vode, a posvuda su bile lokve! »Naš Snješko tone!« povikao je Zeko. »Otapa se!« kriknuo je Medo. »Moramo ga ponovno rashladiti!«

Strgnuli su sa Snješka prekrivač, skinuli mu kapu i šal te ih bacili u zrak. »Ne brini se Snješko!« povikao je Zeko. »Spasit ćemo te!«

»Dajte još snijega! Još snijega!« vikao je Medo dok su svi zajedno donosili snijeg i stavljali ga na Snješka.

Ubrzo je Snješko bio bolje, čak je bio i veći nego prije. »Joj, joj«, uzdisao je Medo. »Zamalo smo ostali bez njega!«

»Ali zašto i dalje izgleda tako tužan?« pitao se Zeko gledajući odozdo u Snješka.

Zeko je raširio ruke što je više mogao oko Snješkova velika, snježna tijela. »Što ti je, Snješko?« nježno je zapitao. »Molim te, nemoj biti tako žalostan.«

»Gle«, šapnula je Lija. »Nešto se događa...«

»Pa, on se smiješi!« uskliknuo je Medo.

»Zeko je uspio!« viknula je Lija.

»Snješku nije bilo zima izvana. Bilo mu je hladno iznutra!« nasmijao se Zeko. »Trebao mu je samo topao zagrljaj!«

I dok su zvijezde treperile na vedrom noćnom nebu, sve troje su još jednom zagrlili Snješka, čiji je smiješak postajao sve veći i veći.

preporuke knjige za djecu Četiri priče za vaše mališane za laku noć ili dobar dan