Draga mama, ostavi malo sebe sebi
Ostavi malo sebe sebi. I ono jedno ‘Sve je u redu’ ostavi sebi, za kasnije. Kad ti dođe da više ne možeš, a doći će. Kad ti dođe da bi se najradije pokrila poplunom po glavi, a moraš ustati. Ostavi malo sebe sebi, za dane kad nemaš odgovor na sva pitanja. Budi i sebi ona koja će vjerovati da je sve moguće, da nisu svi ljudi loši, da nije sve oko nas loše, da si puno više od onog što misliš, i ne misli u tom trenutku uopće. Ostavi malo sebe sebi, kad ušuškaš svih na počinak, kad svima poljubiš usnule obraze. Pogledaj film, stavi slušalice i poslušaj najdražu pjesmu. Pleši uz nju.
Ustani ujutro 5 minuta ranije ako ti se samoj sa sobom pije kava. Ili, ako možeš, ostani ležati 5 minuta duže.
Kad svima napraviš doručak, jer znam da sebi prvoj nećeš, kad se za svih pobrineš, jer znam da ćeš se za sebe posljednju, ostavi si malo sretnih misli kojima bodriš druge. Za onda kad ti dođe da nešto moraš, a morat ćeš, jer se neke stvari moraju, ostavi si malo osmijeha.
Ostavi si malo ‘Volim te’ i ljubomorno čuvaj, jer znam da najmanje ljubavi čuvaš za sebe. Da, jednom kad postanemo mame shvatimo da se ljubav dijeljenjem množi. Ali mora ti ostati i malo ljubavi za sebe, da bi imala što dijeliti. Svojoj si djeci sve. Zamisli što njima znači jedno ‘Možeš ti to’. Vidiš li iskru u njihovim očima svaki put kad im kažeš nešto lijepo? A sad to reci sebi. Jednako ćeš zaiskriti.
Znam da ti već dugo nitko nije rekao da možeš, da vrijediš, da si važna.
Sačuvaj malo, samo malo sebe sebi, malo svjetla za noći u mraku. Malo sunca za kišne dane. Malo sretnih misli kad ti dođe da plačeš. To ne znači da si uzela od drugih. Nasmiješi se sebi u ogledalu. Samo jednom. Možda dvaput. Najviše tri puta i postat će ti navika. Budi dobra prema sebi. Budi nježna, strpljiva, sigurna. Sve ono što si drugima budi i sebi. Počni s tim. I ne, to neće odmah učiniti sve lakšim i boljim, ali djelovat će na tebe kao topli čaj na hladni zimski dan. A to zvuči kao dobar početak, zar ne?